Parlog i stranci

Bilo je odjeka na tekst „Bolje stranci nego parlog”, u kojem sam tvrdio da nije štetno ako strani građani imaju posede u Srbiji. Ako je dopušteno da stranci investiraju i podižu (ili kupuju) fabrička postrojenja, zašto ne bi mogli da poseduju i obradivo zemljište?

Neki, čuo sam, odobravaju moje načelo da „nije važno ko poseduje zemljište već kako ga koristi”. Ali nekima se to nije dopalo, pa ni Milenku Srećkoviću, predsedniku „Pokreta za slobodu” i uredniku časopisa „Fridom fajt info”. On tvrdi da je moj pogrešan pristup sadržan već u prvoj rečenici, dodajući da korist od zemlje „nemaju ni oni koji je poseduju i obrađuju”. Da imaju korist, kaže, „bilo bi više onih koji je obrađuju a manje onih koji dižu ruke od poljoprivrede”.

Dakle: moj pristup je pogrešan a Srećkovićev ispravan. On bi morao to da dokaže odgovorom na sledeće pitanje: ukoliko je zemljoradnja gubitnički posao, zašto je porasla cena zemlje? Zašto se na licitacijama, kad se državno zemljište daje u zakup, javlja jagma koja je blizu tuče i fizičkog obračuna. Zašto stalno raste broj poseda većih od 100 hektara? Istina, takva promena je vidljivija u Vojvodini, nešto manje u Srbiji.

Da li posednici kupuju nove hektare da bi uvećali prihod ili gubitak? Naravno, primenom nove agrotehnike danas može da se dobije visok prinos i prihod koji pokriva troškove, uz obezbeđivanje lepe zarade. To se postiže i u voćarstvu, povrtarstvu, stočarstvu, u svakoj grani poljoprivrede, ukoliko se u prastari zanat – zemljoradnju unese novo znanje i napusti stara, svaštarska proizvodnja.

Tvrdnje Srećkovića ne podudaraju se s podatkom da imamo na desetine seljaka koji visinom prinosa dostižu najbolje evropske farmere, čak i sa manjom budžetskom podrškom siromašne države. Davanje prava da kupuju i poseduju nekretnine, uključujući i obradivo zemljište, obaveza je koja nas čeka stupanjem u uniju Evrope. Nećemo moći da im uskratimo to pravo, uprkos želji nekih koji u tome vide opasnost po Srbiju i Srbe. Ako se pokaže da strani vlasnik ne koristi kupljeno imanje na dobar način – govor se raskida, pa i ako nije postavio pumpe za zalivanje ili nema rogate stoke. Novost da i stranci kupuju i poseduju zemlju nije štetna i opasna. Naprotiv, imaćemo koristi, i zbog demonstracije najnovije, produktivne agrotehnike, poređenja i takmičenja. Zato podsećam na narodnu izreku: „Što će biti jesenas – neka bude večeras”.

Novinar, predsednik pokreta BogataSrbija