Samoća na granici EU

Biljana je seoski menadžer i babica, pogrebnik i pisac oproštajnih govora na seoskom groblju, trgovac napuštenim kućama i nadrilekar, vlast i opozicija, šef policije, carine i tajne službe u selu Dužine. Tri kilometra udaljeno od briselskog carstva, ovo selo je osuđeno na izumiranje. Takva je tranziciona sudbina, kada se, putujući ka Istoku, nađete na kapijama Zapada!

Neformalna liderka seljana, koja priznaje da vlada apsolutističkim metodama, ne libi se da pere pod mesne kancelarije. Kuva nam kaficu, poslužuje nas hladnom vodom.

– Ako ne preduzmemo nešto, nestaćemo. Zato pozivam ljude da pobegnu iz gradova i nasele se u našem "malom mistu", seocetu sa najčistijim vazduhom, najlepšom klimom, najdivnijim komšijama – kaže Biljana Davidovski, predsednica mesne kancelarije. Da je pomenula da Dužine raspolaže i najvećim rudnim bogatstvima i da ima najlepšu obalu, pomislili bismo da je Biljana svoj manifest preuzela iz čitanki SFRJ.

Ona postrojava svoje verne saradnike, kao desetar na smotri pred bojevo gađanje. Milan Miailović je traktorista, bivši fudbaler koji nije uspeo na probnim utakmicama u OFK "Beograd". Sada, poput većine u kraju, radi za agrokombinat u vlasništvu dinastije Nicović. Milanova lepa dvadesetsedmogodišnja kćerka Maja zaposlena je u jedinoj seoskoj prodavnici, traži muža što dalje od Dužina, makar i u Vršcu, pa joj zbog toga nameću titulu "izdajnice plavuše". Dragan Milkovski je seoski džentlmen, poljoprivrednik vrhunskih manira koji odbija da učestvuje čak i u lascivnim šalama, tako uobičajenim u vreme popodnevnih letnjih odmora, kada neženje zauzimaju pozicije na drvenim klupama ispred prodavnice i čekaju na Moldavke koje nikada neće doći.

Biljana je, uz referendumsku podršku ostalih seljana, odavno pozvala centralne opštinske vlasti u Plandištu da ubrzaju proces davanja zemlje na poklon ili uz minimalne cene svima koji bi napustili zagađene, saobraćajem zakrčene i otrovne gradove i podigli nove domove u idiličnom selu, opasanom tankim stablima mađarskih bagremova. Seljani, njih 151, vape za novim komšijama.

– Vlasnici 18 napuštenih kuća u selu ovlastili su me da pregovaram o njihovoj prodaji. Te kuće imaju priključak za gas, telefon i treba malo novca da se renoviraju. Oni koji su imućniji neka sruše kuće i izgrade nove – apeluje Biljana i gromoglasnom naredbom poziva džentlmena Dragana da nas povede u obilazak polupraznog sela.

Na obodu pustoši, za kuću i 20 ili 30 ari okućnice potrebno vam je od dve do šest hiljada evra. Kućerine od dve hiljadarke zahtevaju krupna ulaganja ili rušenje, dok su one od pet ili šest hiljada odmah useljive.  

Draganova braća su, poput većine, odavno napustila Dužine. Ostao je sam, kao poslednji ključar divnog porodičnog imanja. Još nije pronašao ženu koja bi se udala u selu koje se nekada dičilo bogatstvom, multietničkim skladom – tada se ta harmonija zvala bratstvo i jedinstvo.

– Jad i čemer. Zemlja sada jede samu sebe. Pozovu iz Beograda, čak i sa Kosova. Čuju da se ovde deli zemlja. Ali, čak ih mrzi da dođu i vide ovu lepotu. Šteta, jer ovde živi dobroćudan svet koji hoće i da se našali na svoj račun i račun svoje nesreće – pokazuje Dragan red napuštenih kuća, dvorišta zaraslih u travu, zarđalih gvozdenih kapija ispred kojih su se nekada igrala deca. Škola je napuštena 1971. godine. Zgrada podseća na zaboravljeni ambar koji bi dobro poslužio za horor-studio, u slučaju da Željko Mitrović odustane od svog ambicioznog plana da Šimanovce pretvori u filmsku eksteritoriju Be ili Ce produkcije i investira na granici sa EU.  

– Na parceli broj 66 ima više Dužničana nego u selu – upozorava Biljana, aludirajući na spisak "stanovnika" na seoskom groblju. Ali, iako je za trenutak pokazala prve znake defetizma tokom naše posete, neformalna vladarka je brzo povratila ofanzivni gard, i, u skladu sa novogovorom političke korektnosti, izjavila da su meštani spremni da do kraja iskažu znake svog pokajanja prema zločinima činjenim u prošlosti.

Naime, Dužine su naseljavali Nemci, koji su napustili selo posle Drugog svetskog rata. Pobednici su, međutim, u svom ideološkom zanosu, srušili katoličku crkvu u centru sela, pa su pre dve godine meštani odlučili da na mestu crkve podignu krst i prigodnim tekstom podsete na taj tragičan čin. Ali, tekst koji je uklesan na krstu je ćirilični, tako da Biljana i njen kabinet ozbiljno razmišljaju da ponovo "ispišu" slova. Ovoga puta, latinicom.

– Učinićemo sve da Dužine budu ponovo srećno mesto za one koji žele da se nasele ovde. Vera i nacija nam nisu bitne – poziva vladarka potencijalne stanovnike u oazu vojvođanskog matrijarhata. Zaista su učinili sve: asfaltirali su fudbalsko igralište u centru, renovirali dom koji je postao mesto za krštenja, svadbe, razvode, sahrane i uranke. Obnovili su rad fudbalskog kluba sa deficitom igrača, pa za basnoslovne transfere, merene tanjirima riblje čorbe, u Vršcu kupuju centarfora, golmana i srednji red.