Država nespremna za epidemiju „zapadnog Nila"

Obolelih i umrlih od groznice „zapadnog Nila” prošle godine je bilo oko četiri puta više nego 2012. godine. Ova sezona bi, budući da će uslovi za razmnožavanje komaraca, prenosnika bolesti, verovatno biti odlični, mogla biti i pogubnija. Ali, država gotovo ništa nije učinila da predupredi širenje potencijalno smrtonosne groznice koja je u Beogradu već i prošle godine bila na ivici razmera epidemije.

Do sada je važilo da su jedino Beograd i Vojvodina prilično dobro pokriveni tretmanima za letnje suzbijanje odraslih komaraca, dok ostatak zemlje nije imao dovoljno para za njih. Ove godine, kako trenutno stoje stvari, ni Beograd neće imati novac potreban za tu svrhu koja je zapravo tek poslednja brana od bolesti.

Prvi korak u ograničavanju rizika jeste trebljenje kućnih komaraca u toku zime, što se u glavnom gradu, doduše, sprovodilo, ali ne i u drugim delovima Srbije. Ti krajevi su uvek oskudevali u parama za prolećno suzbijanje larvi komaraca, što je drugi korak za umanjenje opasnosti. Ove godine će novca za to imati još manje, kažu u Stalnoj konferenciji gradova i opština, pošto je Ministarstvo finansija skresalo budžete lokalnih samouprava.

Poseban apsurd jeste da Ministarstvo životne sredine od 2008. godine poseduje veliku količinu preparata za suzbijanje larvi komaraca, besplatno na raspolaganju opštinama koje nisu imale sredstava da ga same nabave. U ministarstvu su, međutim, zaboravili na taj preparat dok ih „Politika” nije na njega podsetila. Još od jesenas u resoru Zorane Mihajlović ne mogu da odgovore na naše pitanje koliko im je preparata ostalo zato što, kako su priznali, ne uspevaju ni da nađu predmet koji vode o tome, a potrajalo je i dok nisu otkrili na kojem mestu se ostatak zalihe nalazi.

Za zimsko suzbijanje kućnih komaraca smo već zakasnili, ali tretman larvi bi, u principu, zavisno od vremenskih prilika, morao početi u aprilu. Pošto su prethodni meseci bili neuobičajeno topli, komarci bi jaja s larvama, iz kojih će se na leto izleći prenosnici virusa „zapadnog Nila”, mogli položiti i ranije, u martu.

– Kućnih komaraca je tokom zime već bilo više nego prethodnih godina. Vode su za sada previše hladne da bi komarci mogli u njih položiti jaja za leto. Međutim, s obzirom na temperaturu vazduha, nije isključeno da će se zagrejati brže nego inače – kaže dr Ivan Aleksić, iz beogradskog Zavoda za biocide i medicinsku ekologiju, koji će pratiti brojnost komaraca u 26 gradova.

Do sada bi tenderi za nabavku preparata za larve i angažovanje firmi koje bi sprovodile tretmane trebalo da su već pri kraju. Ali, čak ni u Beogradu ne znaju čime će finansirati te akcije posle juna, jer je iz privremenog budžeta novac za tu namenu lokalnom Sekretarijatu za životnu sredinu odobren samo za prvu polovinu godine, i to osetno manja svota od one iz prethodnih godina. Koliko je to tačno para, u sekretarijatu, kako su naveli, još ne mogu da kažu, jer se bore za više sredstava. Koja svota im sleduje od juna, kad sezona komaraca i virusa „zapadnog Nila” uhvati zamah, za sada ne znaju.

U unutrašnjosti je situacija još kritičnija. Ministarstva zdravlja i lokalne samouprave jesenas su dopisom obavestili opštine da bi u svojim budžetima morali naći novac za suzbijanje komaraca. Kad je Stalna konferencija gradova i opština, kaže njen predsednik Saša Paunović, predočila Ministarstvu finansija da, zbog toga što im je umanjilo dostupna sredstva, mnogi gradovi neće moći da se bore protiv prenosnika opasne bolesti, u resoru Lazara Krstića su im rekli da će pokušati da nađu rešenje. Ali, do danas, kad je neophodno organizovati se za predupređivanje bolesti, to rešenje nisu našli, navodi Paunović.

– Problem je i što Uprava za javne nabavke još nije, kao što je po zakonu bila u obavezi, objavila spisak firmi kojima je u nekim opštinama povereno isključivo pravo da pružaju određene komunalne usluge, tako da se za njih ne raspisuju tenderi. Među takvim firmama – zapravo, opštinskim komunalnim preduzećima – ima i onih kojima je povereno suzbijanje komaraca. Bez tog spiska, ima opština koje sad, po zakonu, ne mogu da pokrenu procedure nužne da bi se pripremile za tretmane komaraca – kaže Paunović.

Jedina republička institucija koja je do sada preduzela konkretne korake u predupređivanju epidemije groznice „zapadnog Nila”, Ministarstvo zdravlja, finansiralo je program praćenja brojnosti komaraca u 26 gradova, mahom smeštenih na obalama reka, jer u takvim sredinama veći je rizik od širenja staništa tih insekata.

– Ministarstvo zdravlja nema nadležnosti u finansiranju aktivnosti lokalnih samouprava u suzbijanju komaraca i drugih zglavkara na teritoriji Srbije – kažu u ovoj instituciji.

Ni ministarstva životne sredine i lokalne samouprave nemaju tu nadležnost. Nažalost, opštine koje ovlašćenja imaju, nemaju novca. Zbog toga će, po svemu sudeći, građani imati plikova od ujeda komaraca više nego ikada. Jer, kako se statistika do sada razvijala, virus „zapadnog Nila” se 2012. zagrevao, lani se razbuktao, a ove godine bi mogao da se – razgoropadi.

------------------------------------------------

Bezuspešna potraga za preparatom

U Ministarstvu životne sredine, na zahtev „Politike”, još od jesenas traje potraga za preparatom protiv larvi komaraca, kupljenim 2008. godine, da bi se delio opštinama koje ne mogu iz svojih budžeta da ga plate. Tokom te potrage ministarstvo je u jednom trenutku tvrdilo da je taj predmet, u vreme deobe sektora posle formiranja vlade 2012. godine, prebačen u Ministarstvo prirodnih resursa. To se pokazalo netačnim, što su naposletku priznali i u Ministarstvu životne sredine. Ustanovili su samo to da se preostala količina preparata nalazi kod firme „Bioekološki centar” iz Zrenjanina, njegovog proizvođača od kojeg ga je ministarstvo i kupilo 2008. godine. Da li će opštine ove godine moći da ga dobiju kako bi se zaštitile od epidemije groznice „zapadnog Nila” i po kojoj proceduri – to pitanje je i dalje bez odgovora. Ni u „Bioekološkom centru” nisu mogli da kažu kolika zaliha je posredi, jer, kako navode, u toku im je priprema godišnjeg završnog računa, pa su knjige predali agenciji angažovanoj za taj posao.

– Mnoge opštine su nas zvale prošlog leta raspitujući se za preparat i moleći nas da animiramo ministarstvo da im omogući da ga preuzmu. Ali, u ministarstvu nisu znali koja služba to treba da uradi – kaže Danijela Dimitrijević, iz „Bioekološkog centra”.

Bez knjiga, u toj firmi, kako tvrde, nisu sigurni koliko im je tačno ministarstvo svojevremeno platilo za preparat. To, nažalost, ne umeju da kažu ni u ministarstvu, jer i njima nedostaju njihove knjige, to jest predmet o preparatu. Negde u arhivama tog resora još je zaturena fascikla u kojoj se krije odgovor na pitanje koliko je potrošenog novca država, zapravo, bila spremna da baci zaboravljajući na sredstvo koje bi ove godine moglo pomoći u sprečavanju epidemije „zapadnog Nila”.