Selo bez svadbi i krštenja

Šabac – Na prvi pogled, Mačvanski Pričinović izgleda kao selo imućnih ljudi. Većina kuća je na sprat, dvorišta uređena, trava u njima pokošena. Na ulazu u selo pogled privlače velelepne kuće sa kamenim i unikatnim gvozdenim ogradama. To je naselje ovdašnjih Roma koji su masovno otišli u Beč na rad, pa sve što su tamo zaradili uložili u kuće. Tek u ponekoj su prozori otvoreni, ostale zamandaljene čekaju po godinu dana na vlasnike koji samo u vreme odmora dođu. Od njih 500, gotovo svi radno sposobni žive i rade u inostranstvu.

Kako kaže predsednik mesne zajednice Mileta Berić, u selu sa 2.000 stanovnika ove godine je sahranjeno desetoro meštana a rodilo se samo jedno dete, dok je u prvi razred upisano samo osmoro đaka. Kaže da su u selu sve ređe svadbe i krštenja, a pitanje je kada će se oko stotinu seoskih momaka oženiti. Svi nekako gledaju da se dočepaju grada, jer od poljoprivrede nema mnogo koristi. Mačvanska zemlja je plodna, ljudi vredni, navikli da rade od jutra do mraka, pa opet nemaju neku veliku korist od svega.

Petar Berić ušao je već u sedmu deceniju života, navikao je na rad, pomaže mu i sin, od čega nema koristi.

– Ove godine sam posejao hektar kupusa. Cena je bila bagatelna, a što je najgore, u naša sela niko nije dolazio da kupi kupus. Ni na pijacama ni kvantašima ga niko nije hteo. Zaorao sam pola hektara. Svi misle kako u selu žive bogati ljudi, a zaboravljaju da je prosečan posed oko četiri hektara. Prvi put posle 20 godina kupljen je samo jedan nov traktor i 10 polovnih. Znam mnoge domaćine koji u vreme sezonskih radova idu u Beograd da rade na gradilištima kao pomoćni radnici kako bi zaradili koji dinar da ulože u poljoprivredu – kaže nam Berić.

Meštani ovog sela kažu da se njihova priča odnosi na skoro svako selo u Mačvi. Nigde nije ni bolje ni gore i da su pokušavali na razne načine da se dovijaju i pogode na čemu mogu da zarade. Sećaju se dana kada su predavali bikove i svinje otkupljivačima i klanicama, pa mesecima čekali na svoj novac, neki im nikada nisu platili.

– Meni su ostali dužni pre nekoliko godina oko 100.000 dinara. Oko 300 seljaka Mačve tužilo je raznorazne otkupljivače i pored sudskih presuda nisu dobili ni dinara. Nama treba zakon o otkupu, koji će nas zaštititi – predlaže Petar.

Meštani ovog sela su se organizovali da urede selo, uklone divlje deponije, poprave i asfaltiraju puteve, urede groblja, promene krov i prozore na zgradi seoskog doma, obnove crkvu.

Iako je kroz selo prošao gradski vodovod sa mogućnošću da se priključi 170 domaćinstava, gradsku vodu koristi samo njih 17.

– Ostali nisu imali da plate 450 evra koliko je koštao priključak. To je za naše meštane bilo previše, a mnogima je bilo skupo i da plate potrošnju vode – kaže Mileta Berić.