Povratak u besmisao

Izvanredan je tekst („Vučić kao novi Milošević?“, „Politika“, 26. 2. 2014) gospodina Branka Raduna, koji se potpisuje kao „politički analitičar“. Izvanredan, budući da jasno pokazuje koliko su nisko pali srpska politička scena i njeni analitičari.

Prepustimo dokaz ove tvrdnje samom g. Radunu, koji piše: „Iako nije problem pisati kritičke tekstove problem je kada su oni tendenciozno negativni, a pri tome govori i o njihovim psihološkim osobinama, što se u predizbornoj kampanji može shvatiti kao vid propagandnog etiketiranja.“ Ne samo da je dozlaboga nepismeno, nego je i besmisleno – tekstovi koji imaju psihološke osobine! A tek sintagma „propagandno etiketiranje“ – kao da se neko sprdao, a g. Radun je sve ovo najozbiljnije napisao.

Ne bih da dužim. Politički analitičar Radun u svom je tekstu ponudio savremenu sintezu sa dna srpske političke kace. I to je učinio na samom kraju svog teksta, uz šarmantan nedostatak zareza: „Stoga oni koji žele da diskredituju Vučića poredeći ga sa ’zlim’ Miloševićem zapravo greše – jer mu samo dodatno dižu rejting i jačaju autoritet u očima značajnog dela Srbije.“

Da rezimiram poentu analitičnog g. Raduna: „Što je više kleveta i laži, Vučić nam je miliji i draži!“

Živeli drugovi!

Profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu