Nedostižnih 65 centi na sat

Lučani – Na poslovima kvalifikovanog radnika, sa koeficijentom 1,87 i skoro četvrt veka staža u fabrici, Stevan Mijatović je od avgusta 2004. do decembra prošle godine primao u proseku po 3.437 dinara mesečno.
– Ove godine nemam ni toliko, jer smo primili samo dva puta po 10.000 dinara. Drugi put je bilo još u martu – kaže za "Politiku" Mijatović, predsednik podružnice samostalnog sindikata u preduzeću "MB Stil" u Lučanima, gde su zaposleni 20. juna stupili u generalni štrajk.

Ta firma do pre tri godine zvala se "Veštačka koža" i jedna je od šest fabrika ili pogona iz sastava preduzeća "Milan Blagojević – Hemija" koje je Ministarstvo za privredu, posle restrukturiranja, ponudilo na prodaju. Novi vlasnici dobili su u posed 100 odsto kapitala i firme potpuno očišćene od dugova, a ni cene na aukcijama nisu bile basnoslovne. "PVC folije", "Veštačka koža", "Cevi i primena", "PE i PP ploče" i "Metalna ambalaža" prodati su 2004. godine za iznose od 5,5 do 23,6 miliona dinara, a "Plastična ambalaža" aprila ove godine za 15,3 miliona.

– U sve kupoprodajne ugovore uneta je odredba kojom se kupac obavezuje da zaposlenima koji obavljaju najjednostavnije poslove sa koeficijentom rada jedan, isplaćuje neto cenu rada koja ne može biti niža od 0,65 evra po satu. To je samo 112 evra mesečno za najprostiji rad i smatrali smo da sve ispod toga ne bi imali smisla. Nažalost, čak u tri firme dogodilo se upravo to – objašnjava Miljko Stojanović, predsednik samostalnog sindikata "MB Hemija" za više poslodavaca (šest pomenutih preduzeća).

Zaposleni su, preko čačanskog advokata Mirka Jankovića, potražili zaštitu prava i isplatu razlike pred Opštinskim sudom u Guči. Novi vlasnik "Metalne ambalaže" (kasnije "Metal boks") već je dobio pravosnažnu presudu sa nalogom da isplati 7,64 miliona dinara razlike na račune svoja 52 radnika (147.000 dinara u proseku).

Pred tim sudom u postupku su još dve parnice. Novo ročište po tužbi radnika "MB Stil" zakazano je za 19. septembar, sa pripremljenim nalazom veštaka koji tvrdi da je jedanaestoro zaposlenih, umesto garantovanih 4,56 miliona, za 19 meseci primilo samo 1,1 milion. Takođe, 85 radnika preduzeća "Cevi i primena" (danas "MB Minerva") tražilo je razliku (ukupno 14,45 miliona dinara) od svog gazde iz Slovenije, ali su neki u međuvremenu odustali jer to sporo ide.

– Vlasnik "Minerve" je preduzeće "Kovinoplastika piskar MP" iz Mengeša, u Sloveniji, sudska pošta šalje se diplomatskim kanalima i zbog toga se postupak odužio. U slučaju "Metal boksa", čiji je vlasnik preduzeće "IMPA" iz Šapca, sve je jasno. Presuda je pravosnažna, kao i rešenje o izvršenju, izvršeni su popis i plenidba, ali nije došlo do prodaje. Čak se, kako saznajemo, ta imovina i roba nesmetano koriste. To je zbog toga što danas niko ne vodi računa o radnicima – veli advokat Janković.

Štrajk u "MB Stil" počeo je u času kad na vidiku nije bilo nikakvog drugog rešenja.

– Vlasnik našeg preduzeća, Milan Obradović iz Beograda, pojavio se ovde 28. juna i razgovarali smo. Rekao je da su ga njegovi saradnici upropastili, obećao da će biti nešto za nas, odredio šestoro zaposlenih na održavanju minimuma procesa rada i otišao. Ne javlja se više, nemamo sa kim da pregovaramo a ne tražimo ništa nenormalno. Samo isplatu zaostalih primanja i razlika i uplatu doprinosa, na šta je ugovorom o kupoprodaji obavezan – navodi radnik Slaviša Krstonijević, član štrajkačkog odbora.

Predsednik opštine u Lučanima, Slobodan Jolović rekao nam je da zna za štrajk jer je, po molbi radnika, zahtevao da Obradović dođe u Lučane i on se ovde pojavio već sledećeg dana, na razgovoru sa štrajkačima.

– Regionalna privredna komora utvrdila je da 80 odsto novih vlasnika ne ispunjava obaveze ni prema kome, bilo da je reč o radnicima, državi ili lokalnoj samoupravi. Obični ljudi decenijama su gradili fabrike odričući se mnogo čega, zatim ćutke gledali kako prelaze u ruke tajkuna, ali im se mora pomoći. Kako? Radikalnijim preispitivanjem privatizacije – smatra Jolović.

Satnica Stevana Mijatovića sa početka ove priče, mereno onim što je primio na blagajni, iznosi ne 65 već 25 centi, a nadnica dva evra. Sa svoja dva evra dnevno može da se seti priča koje smo nekad primali u neverici, da tamo negde ljudi rade za dva dolara. To se, eto, dogodilo i bivšim, nominalnim vladarima našeg prostora (vlast radničke klase). 

Miljko Stojanović prikupio je i podatke o brojnom stanju. U "Cevima" je od 133 radnika (u trenutku privatizacije, pre tri godine) ostalo 108, proizvodnja uvećana dva puta, plate stižu na vreme, ali po zakinutoj satnici. "Ploče" u Batotama kod Brusa dobro rade, broj zaposlenih sa 19 uvećan na 22, primiće još četiri radnika, kupac je bio "BWC" iz Beograda a firma se sada zove "Poliplejd". U "Folijama" od 69 ostalo 42 radnika, "Metalna ambalaža" sa novoprimljenim ima 49 radnika (bilo je 64), dok je "Veštačka koža" sa 30 spala na 19 imena. U "Plastičnoj ambalaži" zaposleno je 80 radnika. Osamdesetih, "MB Hemija" imala je 1.115 radnika.