Petrušić: Etnička distanca prema Romima i dalje velika

BEOGRAD – Žene, zatim Romi, osobe sa invaliditetom, siromašne osobe i starija lica, najviše su diskriminisani u Srbiji, pokazala su nedavna istraživanja CESID-a.

U odnosu na prošlu godinu, povećana je socijalna distanca prema osobama koje žive sa HIV-om i ova grupa je uz LGBT osobe i dalje na prvom mestu među marginalizovanim grupama.

I u nedavno objavljenom izveštaju Stejt departmenta među najozbiljnijim problemima u Srbiji u prošloj godini navedeni su diskriminacija i društveno nasilje nad manjinama, naročito Romima.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Nevena Petrušić kaže da iskustva te institucije i istraživanja koja su sprovedena potvrđuju da je romska manjina izložena svim vidovima neposredne i posredne diskriminacije u svim oblastima društvenog života, kao i da je etnička distanca većinskog stanovništva prema Romima velika.

„Primećujemo da negativni stereotipi i predrasude postoje ne samo kod običnih građana, već i kod predstavnika vlasti. To treba da zabranjiva, jer su oni u različitim svojim ulogama u prilici da kreiraju i sprovode antidiskriminacionu politiku, a upravo oni odlučuju o pojedinim pravima Roma i Romkinja”, napominje Petrušić.

Među pritužbama koje stižu po osnovu nacionalne pripadnosti, trećina se odnosi na diskriminaciju Roma, navodi Petrušić dodajući da to ukazuje da broj pritužbi nije srazmeran raširenosti diskriminaciji.

„Primećujemo da raste broj pritužbi iz godine u godinu i to znači da diskriminacija postoji, ali rast broja pritužbi ne znači da se diskriminacija povećava, već mi to tumačimo kao odlučnost ljudi da ne žele da trpe i neće da tolerišu diskriminaciju, što govori i da je povećan nivo informisanosti građana i njihove spremnosti da se ne mire sa tom situacijom”, rekla je Petrušić.

Ona kaže i da su velika očekivanja od Nacionalne strategije za borbu protiv diskriminacije i akcionog plana, jer bi mere koje propisuju dugoročno mogle da dovedu do društva istinski ravnopravnih ljudi.

Diskriminacija nije prisutna samo kod običnih građana, već i kod predstavnika vlasti, pokazala su nedavna istraživanja IPSOS-a „Odnos predstavnika javne vlasti prema diskriminaciji”.

Istraživač Ipsosa Marko Uljarević kaže da podaci dobijeni istraživanjem govore da je 30 odsto predstavnika vlasti tolerantno na diskriminaciju.

„Iznenadilo nas je da tako visok procenat ljudi kaže da ne bi prijavili svog kolegu kada bi znali da se on diskriminatorski ponaša prema drugim osobama”, navodi Uljarević i dodaje da diskriminacije ima i u oblasti rada, što potvrđuju i podaci poverenice za zaštitu ravnopravosti da su najčešće pritužbe za diskriminaciju u oblasti radnih prava.

„Malo njih percipira postojanje diskriminacije prema ženama, starijim osobama, po političkoj pripadnosti, iako objektivna praksa poverenika kaže suprotno”, naglašava Uljarević.

On kaže da su na pitanje da li institucije jednako tretiraju sve građane bez obzira na njihovu nacionalnost, veru, pol, uzrast, političku pripadnost, ispitanici odgovorili da se zaposleni u tužilaštvima i sudovima u velikom procentu (oko 30 odsto) ne odnose isto prema svim građanima, a sličnu percepciju ispitanici imaju i kad je reč o zaposlenima u opštinskim i gradskim upravama, u Vladi Srbije.