Budilnik pod palmama

U hotelu sa pet zvezdica, pod palmama i blistavim afričkim nebom nešto posle sedam sati ujutru iz neke od hotelskih soba dopire zvuk rezervisan za radne dane. Budilnik. Ubrzo se, kao odaziv, čuje i "crvrčanje" alarma mobilnih telefona iz drugih soba. Kuda bi mogao da žuri turista na godišnjem odmoru? Odgovor je jednostavan: ko ne porani ostaće bez ležaljke ili suncobrana na plaži, na doručku bez šoljice za kafu, najboljih kroasana, red za omlete se otegne, pa se na plažu, u najboljem slučaju, stigne nešto pre 11, a tada je, ako poštujemo savete lekara, vreme za boravak u hladovini, u sobi.
Još pre nekoliko godina imali smo priliku da čitamo izveštaje nemačkih, austrijskih i britanskih psihologa koji su tvrdili da čak polovina njihovih turista s letovanja stiže nezadovoljna, umorna i frustrirana, a onda smo i sami na našim aerodromima počeli da dočekujemo izmaltretirane turiste pristigle sa letovanja iz snova.

Profesor dr Olga Popović-Mladenović, specijalista fizikalne medicine i rehabilitacije, uvek iznova podseća da to da li ćemo uživati u svom godišnjem odmoru ili ne isključivo zavisi od nas samih, a ne od mesta u koje putujemo. Važno je ne preterivati s boravkom na suncu, izbegavati fizičke napore i bespotrebna nerviranja. Godišnji predah je neophodan svima, a ne, kako se misli, samo deci. Optimalno bi bilo otputovati nekud makar i na kratko i omogućiti organizmu klimatsku i psihološku promenu, mada lekari kažu da se i kod kuće možemo odmarati tako što nećemo raditi svoj svakodnevni posao.

U nemačkom časopisu "Špigl" objavljeno je zanimljivo istraživanje lekara koji je sjajno iskoristio gunđanje bogatih i razmaženih nemačkih i austrijskih turista. Poruka je bila sledeća: zašto se mučiti oko suncobrana i ligeštula, plaćati flaširanu vodu, sačekivati noćne čarter letove i na aerodromima provoditi sate kada u svojoj zemlji možete da doživite "zdravi" godišnji odmor.

Doktor iz Insbruka pozvao je 72 turista koji pate od uobičajenih bolesti savremenog čoveka – od viška kilograma, visokog holesterola i šećerne bolesti – na letovanje u "istraživačke svrhe". Jedna grupa je letovala u gradiću, a druga šetala po šumama oko termalnih bazena banje. Merili su im krvni pritisak nekoliko puta na dan, slušali rad srca, pratili vrednosti masnoća u krvi, a oni su, verovali ili ne, svi izjavljivali da su uživali i da se odlično osećaju. S obzirom na izvrsne mogućnosti koje u Srbiji nudi seoski turizam ili naše banje, ova poruka mogla bi da se "primi" i na na "domaćem terenu".

Psiholozi objašnjavaju da mnogi na odmor kreću s prevelikim očekivanjima. Najgore prođu oni koji zamisle da za 14 dana mogu da nadoknade sve ono čega su se odricali skoro 12 meseci. U vreme odmora pod posebnim pritiskom su i porodični odnosi. Kad se prevelikim očekivanjima, gužvama na plaži i proverama na aerodromima "doda" samo jedno dete u pubertetu ili pogrešno izabran trenutak da se raščisti neki problem među partnerima, katastrofa je na pomolu. Svaki drugi par se u toku godišnjeg odmora jednom pošteno posvađa, podatak je hamburškog Instituta za organizaciju slobodnog vremena.

Dr Volfgang Marktl, s bečkog Instituta za medicinsku fiziologiju, objašnjava da u toku radne godine do umora dolazi pre svega u psihoemocionalnom pogledu, a taj se umor može ublažiti ili sasvim ukloniti s dve ili tri nedelje odmora. Naši ljudi po zakonu imaju duži godišnji odmor – sada on već iznosi 30 radnih dana – ali većina teško da može da skrpi i sedam do 10 dana odmora van mesta boravišta.

Imunolog iz Slovenije, Alojz Ihan, objašnjava i da ležanje na plaži ne mora da prija. Već duže vreme odmor tipa "more, plaža, knjiga" tretira se kao "lenji" odmor i mnogi evropski turisti doživljavaju ga kao nešto vrlo stresno. Doktor objašnjava da je suština odmora da se održi ritam, zaposlenost i potrebna pažnja u približno istoj meri kao u svakodnevnom životu. Od odmora ne treba očekivati ništa posebno – to je, uostalom samo 14 dana u jednoj godini.

Kod nas je sve više direktora i menadžera koji i ne pomišljaju na klasičan godišnji odmor sa isključivanjem laptopa i mobilnog telefona. Oni se odmaraju najduže pet dana, ali više puta u toku godine. Klasični odmor zamenjuje se poluposlovnim predahom, konvencijama ili seminarima, na kojima spoje "biznis i zadovoljstvo" – malo sastanče i ugovaraju novi biznis, ali i jedre, na raftingu podignu sebi adrenalin i volju za novim radnim pobedama, lov je, tvrde, najidealniji način odmora...