Velika bankarska četvorka

Listu najuspešnijih banaka u Srbiji od kraja marta predvodi grupacija Inteza Sanpaolo. Bilansna aktiva Banke Inteza i Panonske banke (čije je spajanje u toku) premašuje 151,7 milijardi dinara pa je, posle petogodišnje dominacije, Rajfajzen banka sa 140 milijardi dinara, sada na drugom mestu. Sledi Hipo Alpe Adrija sa 120 milijardi pa Komercijalna sa 110 milijardi dinara.

Prema podacima NBS za prvi ovogodišnji kvartal, Inteza Sanpaolo je vodeća i po visini  plasmana privredi i stanovništvu (841 milion evra). Lidersku poziciju ima i po prikupljenim depozitima (1,36 milijardi evra) sa tržišnim udelom od 13 odsto. Nakon što je Inteza u februaru uvećala kapital za 100 miliona evra, grupacija je po ukupnom kapitalu od 288 miliona evra postala najveća u Srbiji. Inteza Sanpaolo je treća banka u evrozoni po vrednosti tržišne kapitalizacije i među prvih 15 u svetu.

Od 38 banaka i dalje samo četiri imaju aktivu veću od 100 milijardi dinara i drže 40 odsto srpskog tržišta. Isto toliko banaka ima aktivu između 50 i 100 milijardi dinara i njihovo učešće je 10,7 odsto. Aktivu od 50 milijardi dinara ima 17 banaka, uz učešće na tržištu od 34,4 odsto, dok preostalih 13 drži 5,8 odsto tržišta.

Prvih deset banaka drži čak 67,5 odsto ukupne bankarske sume, a od toga je 78,4 odsto u većinskom stranom vlasništvu (23 banke), 15 odsto u državnom (osam banaka), a tek 6,6 odsto u privatnom (sedam banaka u većinskom domaćem vlasništvu fizičkih i pravnih lica) Inače, ukupna bilansna suma bankarskog sektora bila je na kraju prvog kvartala za osam odsto veća nego krajem 2006. godine i dostigla je 1.263,5 milijardi dinara.

Kapital banaka u Srbiji sada je već premašio 234 milijarde dinara. Posle prošlogodišnjeg povećanja od oko 72 odsto, kapital je nastavio da raste, a za prva tri meseca ove godine povećan je za 8,1 procenat, što je bankama omogućilo veću kreditnu aktivnost. U prvom kvartalu su povećale kredite za oko devet odsto i to najviše stanovništvu kome je odobreno 13,5 odsto više zajmova. Učešće privrede u kreditima je nastavilo da se smanjuje, iznosi 59 odsto.

Kreditna zaduženost banaka u inostranstvu iznosila je krajem marta 189,7 milijardi dinara, a 97,2 odsto kredita je na rok duži od jedne godine. Novih 3,4 milijarde duga nije, međutim, doprinelo povećanju učešća stranih kredita u bilansnoj sumi bankarskog sektora. Naprotiv, smanjilo je sa 15,9 na 15 odsto.

U bankarskim depozitima i dalje dominira stanovništvo sa 46 odsto u odnosu na privredu koja ima 30 procenata. Devizni depoziti pri tome čine bezmalo 67, a dinarski oko 33 odsto. Depoziti po viđenju i kratkoročni, nažalost, čine čak 90,5 odsto novca na bankarskim računima. To, naravno, automatski određuje i cenu dugoročnih kredita. Naime, njihov izvor zaduživanja je uglavnom u inostranstvu, a koji postaje sve skuplji jer Evropska centralna banka podiže kamate.

Stanovništvo je u prvom kvartalu bilo, kao i do sada, najštedljivije pa je u bankama ostavilo oko 35 milijardi dodatne ušteđevine i to uglavnom u devizama. Ukupan porast depozita bio je iznad 50 milijardi dinara, a prvih 10 banaka je na svojim računima prikupilo oko 67 odsto štednje.

Da bankarski sistem nastavlja uspešno da posluje potvrđuje i to da banke nisu imale problem sa likvidnošću. Ceo taj sektor ujedno je zabeležio dobitak od 8,2 milijarde dinara, a to je polovina prošlogodišnjeg.