Premijer Ukrajine upozorava na rat

 Specijalno za „Politiku”

Moskva – Ruske zastave na zgradama i na kolima, građani dele cveće i georgijevske lente, sve prodavnice i kafei rade, tako je u izveštajima ruskih medija izgledao juče Krim. Aerodromi su radili, a svi gradovi na poluostrvu su pod kontrolom krimskih vlasti na čiju stranu je dobrovoljno prešla i regularna ukrajinska vojska.

Kijev je naložio punu vojnu gotovost i poziv svim rezervistima tražeći od međunarodne zajednice da posreduje jer se „približava katastrofa”. Novi premijer Ukrajine Arsenij Jacenjuk je izjavio da je Vladimir Putin, predsednik Rusije, objavio rat Ukrajini. „Na ivici smo katastofe”, kazao je Jacenjuk, pozvavši u pomoć London i Vašington, garante sporazuma iz 1994. kojim je Rusija jemčila Ukrajini bezbednost.

Komandant pomorskih snaga Ukrajine Denis Berezovski izjavio je na pres konferenciji u Sevastopolju da se „zakleo na vernost krimskom narodu”. I admiralski brod ukrajinske ratne mornarice Hetman Sahaidačni prešao je na stranu Krima, izjavio je ruski senator Igor Morozov. Istovremeno, Ukrajina je povukla patrolne brodove za pograničnu kontrolu s Krima u Odesu i Marijupolj, kako je saopštila ukrajinska Pogranična obalska straža. Ukrajinska vojna baza južno od Simferopolja, glavnog grada Krima, okružena je ruskim vojnicima. Ruske trupe zauzele su i pomorsku bazu u Sevastopolju.

Više od deset brodova ukrajinske Crnomorske flote je u poslednja 24 sata napustilo Sevastopolj. Ruske snage imaju sve veću kontrolu nad Krimom. Vlasti Krima kažu da poluostrvo ima svoju sopstvenu vojsku.

Predsednik Vrhovnog saveta Krima Vladimir Konstantinov održao je prvu pres-konferenciju na kojoj je izjavio da se situacija u republici „stabilizovala”, a prvi zamenik predsednika Saveta ministara Krima Rustam Temirgalijev izjavio je u Simferopolju da je Rusija spremna da investira u ekonomiju poluostrva oko 5 milijardi dolara i da „ukaže pomoć” od milijardu dolara za rešavanje socijalnih i ekonomskih problema, pa će plate biti isplaćene. Vladimir Konstantinov, predsednik Vrhovnog saveta autonomne republike Krim Vladimir Konstantinov obećao je krimskim Tatarima  najveća moguća prava.

„Mi koji zajedno živimo na Krimu, umećemo to da uradimo bolje nego kijevski činovnici koji su toliko godina kočili realizaciju tih programa”. Podsećamo da je posle Drugog svetskog rata Staljin raselio krimske Tatare po celom Sovjetskom Savezu. Jedan, relativno mali broj se kasnije vratio na Krim.

Vrhovna rada Ukrajine pozvala je Putina da ne dopusti ulazak ruskih oružanih snaga u Ukrajinu, proglašena je opšta mobilizacija, a vojska je dovedena u stanje pripravnosti. Bivši premijer Ukrajine Julija Timošenko predložila je svoj recept za mir. Ona je pozvala Ukrajince da budu mirni i izrazila nadu da će se situacija s Krimom mirno rešiti. Ona predlaže da se vlada obrati  Ujedinjenim nacijama s molbom da se u Kijevu organizuje sastanak Saveta bezbednosti, Evropskoj uniji – da organizuje  Savet ministara u Livadijskom dvorcu na Krimu, kao i da bez odlaganja, u sledećih nekoliko dana, potpiše s Ukrajinom sporazum o asocijaciji.

Potom – da se zemljama Zapada obrati sa zahtevom da bez odlaganja pristupe ispunjavanju uslova Budimpeštanskog memoranduma o garancijama bezbednosti, s obzirom na to da se na teritoriji Ukrajine nalaze objekti atomske energije. Julija Timošenko je rekla da Ukrajini nije potreban rat, već strategija sprečavanja agresije koju će primeniti demokratski svet. „Mi moramo da uradimo tako da Rusija, ako bude htela da puca u Ukrajinu, mora da zna da zapravo puca u ceo demokratski svet koji će se u tom trenutku nalaziti u Ukrajini.”

U Moskvi i Sankt Peterburgu juče su održani mitinzi podrške narodu Krima pod nazivom „Svoje ne ostavljamo na cedilu” na kojima je učestvovalo dvadeset odnosno petnaest hiljada ljudi. Sakupljana je humanitarna i finansijska pomoć za građane poluostrva, a bajkeri, „Noćni vukovi”, odneli su lekove i medicinske potrepštine na Krim. Kolona automobila je, u znak podrške ruskojezičnom stanovništvu, sa zastavama prošla ulicama Moskve. U ruskim gradovima održano je i nekoliko nedozvoljenih mitinga „protiv ruskog mešanja u Ukrajini” na kojima je učestvovalo, po raznim verzijama, od nekoliko desetina do nekoliko stotina ljudi. Policija ih je rasterala, a ima i uhapšenih.

Prema izveštajima agencija, broj onih koji žele da dobiju ruske pasoše ubrzano raste. Pored pripadnika „Berkuta”, prijavljuju se i vojnici, kao i mnogi građani iz raznih oblasti Ukrajine. Za to vreme u Lugansku, „antikijevske” snage zauzele su zgradu lokalne uprave i zatražile od ruskog predsednika da pošalje trupe. U Harkovu, drugom po veličini ukrajinskom gradu, nastavljaju se sukobi „majdanovaca” i onih koji su protiv njihove vlasti.

Slična je situacija i u mnogim gradovima jugoistočne Ukrajine.