Divlji prodavci preplavili pijace

Valjevo – Predstavnici Tržišne inspekcije upozorili su na skupu u Valjevu rukovodioce pijačnih uprava iz više gradova Srbije da su pijace postale jedan od značajnih generatora nelegalne prodaje i izbegavanja obaveza prema državi.

Učesnici ove promocije, mahom rukovodioci pijačnih uprava i registrovani prodavci iz Kolubarskog, Mačvanskog i Zlatiborskog okruga, kao i sa područja gradova Kragujevca i Požarevca, pažljivo su saslušali sugestije i upozorenja čelnih ljudi iz inspekcija, Privredne komore, Poreske uprave i drugih institucija koje su uključene u ovu aktivnost. Uvodničar Goran Macura, načelnik Odeljenja za opšti nadzor u sektoru Tržišne inspekcije Srbije, kazao je da se i prodaja na pijacama mora usaglasiti sa onim što predviđa Zakon o trgovini iz 2011. godine. Izuzimajući poljoprivrednike koji na tezgama prodaju svoje proizvode, svi ostali prodavci koji nude različite vrste industrijske, tehničke, tekstilne i druge robe moraju biti registrovani, a roba koju stavljaju u promet mora imati dokaz o poreklu i ispunjavati uslove koji se odnose na bezbednost potrošača.

– Na pijacama se ne smeju prodavati duvan, prvenstveno rezani, zatim naftni derivati, lekovi i medicinska sredstva, alkoholna pića bez akciznih markica, kao ni sveže meso. Pijačne uprave po Zakonu o trgovini imaju obavezu da se staraju da se na njihovom prostoru vrši legalna trgovina, odnosno promet roba. Praktično, ne bi smele da dozvole neregistrovanom trgovcu da nudi robu, odnosno morale bi da aktivno učestvuju u borbi protiv sive ekonomije. Tržišni inspektori koji za tezgama zateknu lica koja nude robu bez dokaza o poreklu dužni su da im je oduzmu i sačine prijavu nadležnom sudu. Zaprećene kazne pojedincu iznose od 50.000 do 150.000 dinara, a registrovanim prometnicima od 200.000 do 300.000 dinara. Inače, nisu pijace najveći problem, kako se to često može čuti, ali se na njima nepravilnosti najlakše vide, zbog čega su ljudi skloni da kažu da na njima ima podosta sive ekonomije – kazao je Macura, koji nije mogao precizno da navede podatak koliko na pijacama ima nelegalne i nedozvoljene trgovine.

Prilikom redovnih kontrola tržišni inspektori su u skoro 50 slučajeva utvrdili nedostatak dokaza o poreklu robe, što Macura smatra najvećim problemom, dok je istovremeno za tezgama otkriveno tek dva do tri odsto onih koji svoju delatnost nisu upisali u privredni registar.

Rukovodioci pijačnih uprava iz Užica, Ivanjice i Valjeva, taj „mali” problem sa neregistrovanim prodavcima označili kao najveći u svojim gradovima. Kako je rekao Mirko Janušević iz Užica, toj „šaci jada” niko ne može da stane na put i oni ruše sve njihove napore da se u ovim teškim vremenima održi duh pristojne i tradicionalne pijace. Dragan Branković, rukovodilac pijace u Valjevu naveo je da se pored njenih kapija svake nedelje odvija prava berza, i to naveliko, mlečnih proizvoda, od sira do kajmaka, koji odlaze za Beograd pa i na udaljenija tržišta. Nova mlečna hala u koju je Pijačna uprava uložila veliki novac, zbog tolerisanja ovakvog ponašanja, naglasio je Branković, skoro da nema korisnika, odnosno zakupaca tezgi i preti joj zatvaranje.

Kada je reč o dokazu o poreklu robe, a najavljeno je da će se to stalno i mnogo ažurnije kontrolisati, prodavci tekstila, rublja i drugih odevnih predmeta žale se da takav zahtev ne mogu da ispoštuju, jer tamo gde robu nabavljaju – u Pančevu, Subotici i još nekim mestima – tek poneko može da im da takav dokaz. Zorica Golubović i Gorana Filipović, koje takvu robu prodaju na tezgama u Valjevu, kažu da će se najavom pooštrenih kontrola i sumnjičenjima da su oni generatori sive ekonomije, a ne kvantaši, veleprodaje i bazari čiji se vlasnici ne znaju, samo još više srozati njihove minimalne marže. Strahuju da ako, pored paušala za porez, zakupa tezgi, plaćanja knjigovođe i izdatka za održavanje fiskalnih kasa, budu plaćali i kazne zbog neposedovanja dokumentacije o poreklu robe ili validnu deklaraciju, onda mogu da odu sa svog radnog mesta pravo pred zgradu gradske kuće ili Centar za socijalni rad. Kao svojevrsni paradoks, u više navrata je na ovom skupu podvučeno da siva ekonomija, u stvari, nije onaj deo privrednih aktivnosti koje obavljaju neregistrovani trgovci, već onaj koji obavlja registrovani trgovac, ali tako da svoje zakonske obaveze prema državi ne ispunjava ili ih prikriva. Takozvani „divljaci” kao da nisu iz ove priče.