Loši đaci ili savetodavci
Od petooktobarskih promena do današnjih dana imali smo istu ekonomsku politiku sa manje ili više opozicionog osporavanja. Tu politiku je podržala i prethodna, sada tehnička vlada, i to s pojačanim intenzitetom. Ali, nasuprot tome, stanje u privredi je bilo sve gore, da bi nam nedavno bilo saopšteno da ćemobez pomoći EU biti gladni.
Ova izjava je višeznačna. Prvo, živeli smo u uverenju da su narodne kuhinje prolazna pojava, a ne naša perspektiva. Drugo, ona nas upućuje da prevazilaženje tog stanja možemo očekivati samo uz pomoć EU. Treće, u političkom smislu, ova izjava bi trebalo da znači krah dosadašnje politike, samim tim i diskvalifikaciju partija koje su je vodile ali, izgleda, nije tako. Sve te partije su i sada u trci za dobijanje novog mandata, bez ikakvog osećanja odgovornosti za politiku koju su vodile.
Dakle, u prošlim vremenima uveravani smo da ova zemlja može da „hrani pola Evrope”, a sada nam kažu da ne može ni samu sebe. To nije moglo da nastane samo iz nečinjenja nego iz pogrešnog činjenja. Za to se trebalo dobro potruditi! Političkai ekonomska elita nam duguju odgovor na pitanje kako je tako uspešno i relativno brzo bilo moguće razoriti jednu privredu.
Međutim, u vođenju te politike nismo bili sami. Ništa u ovoj zemlji u proteklim godinama nije rađeno bez saveta i preporuka komesara i ambasadora EU, pa čak ni sastavljanje vlada. Da li to znači da nismo bili dobri đaci ili su saveti bili pogrešni? Građanima treba objasniti zašto bi nam sad ta ista EU pomagala, a ništa nije preduzela kad je trebalo da ne dođemo u tu situaciju.Još manje je ubedljivo očekivanje te pomoći kad znamo da se privrede svih zemalja južne i jugoistočne Evropenalaze u veoma teškoj situaciji, pa se postavlja pitanje šta će to EU učiniti za nas da baš mi ne bismo bili gladni? Da li ćemou tome imati neki prioritet ili će to biti razlog za nove (teritorijalne i druge) ultimatume?
U svakom slučaju, građani očekuju program privrednog oporavka u kome će sutra biti početni dan. Hoće da vide i sebe u tom programu, da znaju šta se od njih očekuje, kada i kako će moći da dođu do posla. Sad su se stekli uslovi za to, jer za svet i Evropu ekonomska kriza je manje-više prošlo vreme. Nama su potrebne partije koje će znati da ponude viziju održivog razvoja i da na toj osnovi mobilišu građane.
Bavljenje politikom nije prevarantski i mangupski, već vrlo uman i odgovoran posao.Pozivanje na patriotizam, ubijanje od rada i sl. više nije dovoljno. Sve prethodne vlasti su već potrošile autoritet tih reči. Zato je program izlaska iz krize nezamenljiv instrument upravljanja u našem društvu. Jedino on može da posluži kao osnova za održivu politiku,ali, po svemu sudeći, i ovoga puta ćemo izbore završiti populistički i obećanjima koja će biti zaboravljena momentom ulaska u parlament.
Savetnik za poslove optimizacije rada i upravljanja www.linearnoprogramiranje.com