Može li Obama da kazni Putina

Specijalno za „Politiku”

Moskva – Savet Federacije zatražio je od predsednika Rusije da povuče ambasadora iz Vašingtona zbog Obamine poruke Vladimiru Putinu da će ga vojna intervencija na Krimu „skupo koštati”. Tako se ne razgovara ni sa slugama, a ne sa partnerima, objasnio je jedan ruski deputat. I samo nekoliko sati posle toga, ruski predsednik je zatražio (i dobio) od Saveta Federacije odobrenje da pošalje vojsku na Krim. Toliko o efikasnosti pretnje.

Nešto slično Rusija je već imala prilike da čuje pre samo nešto više od petgodina, za vreme poznatih događaja u Gruziji. Sve se završilo diplomatskom izolacijom Rusije koja je trajala oko godinu dana. Dolazak Obame na čelo Amerike označio je početak poboljšanja odnosa između dve države.  

Koje instrumente za pritisak na Rusiju ima danas Obama?

U razgovoru s Putinom on je obećao da će se konsultovati sa partnerima u Savetu bezbednosti, u NATO-u, OEBS-u. Uz to – odložiće odluku o učešću na samitu G-8 u Sočiju.

Da krenemo redom  – u Savetu bezbednosti američki predsednik ne može ništa da uradi – Rusija ima pravo veta.

NATO sasvim sigurno neće ući u rat sa Rusijom. Jedino što može da uradi jesteda zvecka oružjem oko ruskih granica ili da stane na granice zapadne Ukrajine (dozvolu bi verovatno lako dobio), ali bi time preuzeo na sebe odgovornost za raspad Ukrajine.

OEBS?!

Da, Obama može da ne dođe na sastanak Grupe-8 u Sočiju. Štaviše, vrlo je moguće da tog sastanka neće ni biti. Ne bi bilo iznenađenje ni da se zatraži isključenje Rusije iz grupe najjačih ekonomija u svetu. Rusiji to ne može biti prijatno, ali u poređenju sa onim što za nju znači Krim, to je prosto sitnica.

Moguće je i poništavanje ugovora o trgovini između SAD i Rusije, ali taj ugovor ima više simboličan nego praktični značaj –obim robne razmene između dve države je toliko mali da se niko neće naročito potresti zbog toga.

Moguće su i nekakve ograničene ekonomske sankcije koje bi, najverovatnije, najviše pogodile pojedine ruske oligarhe koji drže svoj novac na Zapadu ili sa njim posluju. Njima to neće ni najmanje odgovarati, ali ako neko misli da će oni uticati na Putina da izmeni svoje stavove grdno se varaju. To je delovalo u Ukrajini, ali u Rusiji vladaju sasvim druga pravila – sistem je takav da uticaj može biti samo obrnut. Uostalom, pretnja imovini ruskih oligarha u inostranstvu može samo da obraduje Putina koji uporno pokušava da ih natera da novac drže i ulažu u svojoj zemlji.

Najgore je za Obamu što će ga Evropa podržati samo verbalno. Njena ekonomija i finansije su toliko isprepletane sa ruskim, da joj nikako ne odgovara da ih remeti. Istina je da Rusija u velikoj meri živi od prodaje nafte i gasa Evropi, ali je takođe istina da Evropa bez te nafte i gasa ne može da živi! Pa čak i kad bi se nekim čudom EU odrekla ruskog gasa – Putin ima keca u rukavu. To je Kina koja je večito željna sirovina i koja može da proguta sve što Rusija proizvede.

Koje oružje ostaje u rukama američkog predsednika? Da pokvari imidž Rusije u svetu – nije šala, Rusijaje uložila 50 milijardi u Olimpijadu da, kako reče njen predsednik, pokaže da je otvorena, gostoljubiva, zemlja prijatna za boravak svih gostiju bez razlike. Ali, Putin nije naivan, niti gaji iluzije – jasno je njemu da retke pohvale uzapadnim medijima nisu mnogo promenile hladnoratovsku predstavu o Rusiji u Evropi. Svi mnogo bolje pamte (nepostojeće) ubijene pse u Sočiju nego sve ono lepo što su videli i doživeli. Zato će i tu šteta biti – minimalna.

Da se ne zavaravamo, Putin je veoma mnogo uložio u uspostavljanje partnerskih odnosa sa Zapadom, i sigurno mu ne mogu biti prijatne najavljene sankcije koje mu obećava Barak Obama. Ali Krim je rana na srcu ruske nacionalne svesti i Rusija je spremna da za njega plati mnogo veću cenu nego što pragmatični američki predsednik može i da zamisli.