Narko-biznis ne prestaje hapšenjem vođe

Na berzi ilegalnog tržišta narkoticima akcije Sinaloe nisu pale, uprkos tome što je generalni direktor i prvi čovek globalne narko-kompanije Hoakin „Čapo” Gusman, najzad iza rešetaka. Da je Čapo (ili Kratki) mit u svom rodnom kraju, meksičkoj državi Sinaloi, po kojoj je njegova multinacionala dobila ime, to nije nikakva novina, pa ni povorka od dve hiljade ljudi koja centralnom ulicom Kulijakana protestuje zbog hapšenja i zahteva da se „senjor” odmah pusti na slobodu nije nikog iznenadila.

Kao da je reč o nekom Stivu Džobsu, osnivaču i direktoru „Epla”, a ne o najtraženijem beguncu za kojim je bila raspisana nagrada od pet miliona dolara, američki eksperti, mahom iz Agencije za borbu protiv narkotika, razmatraju ko će naslediti Gusmana i kako će se to odraziti na biznis i tržište.

Na čelu kompanije, koja kokainom, heroinom, marihuanom i sintetičkom drogom snabdeva 40 odsto američkog tržišta, dok u Evropi ubrzano preuzima monopol od nekadašnjih kolumbijskih kartela, naći će se Ismael Sambada (66), takođe rodom iz Sinaloe, nekadašnji poljoprivrednik, sa velikim talentom za biznis i organizaciju, dosadašnji zamenik, koji se mnogo ne eksponira i nikada do sada nije hapšen.

Tranzicija će, kako listom predviđaju eksperti bilo da su iz Latinske Amerike bilo iz SAD, biti glatka. Sva je prilika da se kartel sa godišnjim profitom od tri milijarde dolara, i obrtom od nekoliko stotina milijardi, čiji kapital je ušao u najveće evropske banke, neće raspasti zbog odlaska šefa u zatvor, pa makar to bio i legendarni Hoakin Gusman.

Manje je jasno da li će Sambada, kao novi šef kartela, zadržati Gusmanov menadžerski model. Jedan donedavni službenik Američke agencija za borbu protiv narkotika (DEA) opisao je, za „Los Anđeles tajms”, da je stil dosadašnjeg vođe bio agresivan kada je reč o teritorijalnom širenju tržišta i uspostavljanju monopola. Sambadu bije glas da ima sofisticiran talenat za biznis i da „oprezno dozira dotok droge na američko tržište, kako cena ne bi suviše padala”. Čapo je „mišić”, a Sambada sve ostalo: mozak, logistika, bezbednost, piše Malkolm Beit u knjizi „Poslednji narko-vođa” iz 2010. koju sada kao merodavnu citira celokupna svetska štampa.

„Sambadu jako poštuju, jer je on stari meksički narko-trafikant, ali ga se i plaše. I on je spreman da uđe u oružani sukob, ali su to najčešće hirurški zahvati. Za razliku od Gusmana koji otvara šire frontove, Sambada ih bira pincetom, da biznis ne bi bio oštećen”, piše Beit u svojoj knjizi.

U svakom slučaju, niko od ovih analitičara ne predviđa da bi uskoro moglo da dođe do okončanja velikog rata, koji je otpočeo još Ričard Nikson 1970. nazivajući ga ratom protiv droge. U njemu je samo u Meksiku izginulo za poslednjih sedam godina 70.000 ljudi, čitave teritorije su van zakona, milioni žive u strahu od terora. Ali biznis cveta, i o Sinaloi se govori kao o uspešnoj kompaniji koja, eto, menja svog direktora.