Putin: Ako može KiM, može i Krim

Specijalno za „Politiku”

Moskva – „Nećemo da ratujemo sa ukrajinskim narodom”, rekao je juče u prvom javnom obraćanju od izbijanja ukrajinske krize ruski predsednik Vladimir Putin, istakavši da je u „bratskoj republici” Ukrajini izveden državni udar i da zasad nema potrebe za primenom sile na Krimu, ali da Rusija zadržava pravo da angažuje vojsku „kao poslednje sredstvo”.

On je situaciju na Krimu uporedio sa onom na Kosovu, rekavši da stanovništvo poluostrva ima pravo na samoopredeljenje, kao što je to prethodno dozvoljeno kosovskim Albancima, ali i narodima u mnogim drugim delovima sveta. Na pitanje novinara o daljoj sudbini Krima, ruski predsednik je rekao da se „pitanje pripajanja Krima ruskoj teritoriji ne razmatra”.

„Stanovnici Krima imaju pravo da slobodno odrede svoju sudbinu. Koliko mi je poznato, to pravo (na samoopredeljenje), potkrepljeno dokumentima UN, niko nije ukinuo. Ali mi ni u kom slučaju nećemo nikoga provocirati, niti podgrevati takvo raspoloženje. Isključivo građani koji žive na određenim teritorijama imaju pravo da se opredeljuju”, rekao je ruski predsednik, pri čemu je smenu vlasti u Kijevu nazvao antiustavnom i nelegitimnom, istakavši da ni danas, posle više razgovora sa svojim kolegama, nije shvatio zašto se dogodilo „oružano otimanje vlasti”, kad je opozicija dobila od Janukoviča sve što je tražila, kad je on povukao sa ulica miliciju, odlučio da se više ne kandiduje i potpisao sve što se od njega tražilo. „On je u suštini predao svu vlast.”

Ruski predsednik je istakao da će korišćenje vojske biti „poslednja mera”, dodavši da će to, ako takva odluka bude doneta, biti samo radi zaštite građana. „Nemamo nameru nikoga da porobljavamo, nikome ništa da diktiramo, ali naravno, ne smemo ostati po strani ako vidimo da neko maltretira stanovništvo koje govori ruski, uništava ga, iživljava se na njemu. Veoma bih želeo da do toga ne dođe.”

Ruski predsednik je dodao da bi takva odluka bila legitimna i odgovarala međunarodnom pravu, pošto „postoji zahtev legitimnog predsednika (Viktora Janukoviča) da se vojno pomogne u zaštiti građana Ukrajine”.

„Upravo završene vojne vežbe nisu povezane sa događajima u Ukrajini, one su odavno bile zakazane. A ljudi koji su opkolili ukrajinske vojne baze na Krimu nisu ruski vojnici, iako imaju uniforme koje podsećaju na ruske. Jedino što smo tamo uradili jeste da smo ojačali bezbednost naših objekata”, rekao je Putin.

On je istakao da je ukrajinski narod imao legitiman razlog da protestuje protiv Janukovičeve vlasti, zbog rasprostranjenosti korupcije i drugih propusta u njegovom radu, ali da se ništa nije izmenilo – „umesto jedne grupe lopova dolazi druga”, na političke funkcije imenuju se bogati biznismeni sporne reputacije. „Smena vlasti je očigledno bila potrebna, ali samo legitimnim putem i u okviru Ustava.”

„Janukovič nema vlast u Ukrajini, ali sa pravne strane, on je i dalje legitimni predsednik”, zaključio je ruski predsednik, dodavši da u potpunosti podržava Janukovičevu odluku da ne potpiše sporazum sa EU, pošto su uslovi koji su postavljenu u ugovoru „katastrofalni”.

Ipak, to ne smatra razlogom, već samo izgovorom da se Janukovič nelegalno zbaci sa vlasti. On je istakao da misli da Janukovič „nema političku budućnost” i da mu je to rekao, napomenuvši i da je Rusija ponudila svrgnutom lideru utočište iz humanih razloga.

Putin je prokomentarisao i glasine da bi se kao pregovarač mogla pojaviti Julija Timošenko: „Ako želi da dođe u Rusiju, neka dođe, ali ne znam u kom će svojstvu doći…” On je podsetio da je ranija saradnja s njom bila „konstruktivna”.

Na pretnje Zapada sankcijama Rusiji, Putin je rekao da će one doneti „obostranu štetu”, dodavši da povlačenje ruskog ambasadora iz Amerike u ovom trenutku ne razmatra već da je to „krajnja mera, i ako bude neophodno, biće iskorišćena”.

Rusija je bila spremna da razmotri dalju finansijsku pomoći Ukrajini, ali „naši zapadni partneri nas mole da to ne radimo, već da zajedno s njima pomognemo preko MMF-a”. S druge strane, Krimu će biti pružena potrebna finansijska pomoć.

Vesti koje stižu iz Ukrajine govore o pokušajima uspostavljanja reda, ali i o tome da i dalje traje napetost između pojedinih regiona. Interfaks javlja da su se sastali parlamenti Ukrajine i Krima i dogovorili da formiraju parlamentarnu grupu za pripremu zamene Ustava Krima.

Vlasti Krima obratile su se Rusiji sa molbom za šest milijardi pomoći – od toga bi milijarda bila finansijska pomoć, a pet milijardi za investicije. S obzirom na Putinovo obećanje, očekuje se da će molba biti brzo ispunjena.

Sergej Aksjonov, novi predsednik Krima, ponovo je izjavio da ne priznaje vlast Kijeva i da je moguće da se referendum o statusu može održati i pre 30. marta.

U Harkovu, na istoku Ukrajine, i dalje se održavaju demonstracije i mitinzi protiv novog gubernatora, koga je postavio Kijev. U Donjecku, takođe. Harkov, Donjeck i Odesa juče su zatražili da se pripoje Autonomnoj Republici Krim.

Juče je u Ukrajinu stigao i Džon Keri, američki državni sekretar, „da bi izrazio podršku Ukrajini u vojnoj i političkoj borbi koju Kijev vodi protiv Moskve”. Jedan od njegovih neimenovanih pratilaca rekao je Asošijeted presu da je Amerika spremna da uputi Ukrajini pomoć od milijardu dolara kao energetski podsticaj – „kako bi postala nezavisna od Rusije u pogledu goriva”.

Vrhovna rada je ratifikovala memorandum sa EU za dobijanje pomoći od 610 miliona evra u četiri tranše.

I dok tako na svoj način pomaže Ukrajini, Zapad priprema sankcije protiv Rusije. Pomenuti pratilac Džona Kerija je AFP-u obećao „odluku o sankcijama u toku ove nedelje, i to će biti čitav spektar sankcija”.

S druge strane, Rusija je još jednom potvrdila da dozvoljava mogućnost slanja posmatrača OEBS-a u Ukrajinu, izjavio je Vitalij Čurkin, predstavnik Rusije u UN.

Ljubinka Milinčić

-----------------------------------------------------------

Američki eksperimenti

Moskva – „Operacija smenjivanja Janukoviča bila je dobro pripremljena zahvaljujući zapadnim instruktorima”, smatra ruski predsednik. „Ponekad mi se čini da negde na nekakvoj livadi u Americi sede ljudi i kao na miševima sprovode eksperimente, ne shvatajući posledice onoga što rade. Pretvorili su politički život u Ukrajini u farsu. Ponašati se kao slon u staklarskoj radnji veoma je opasno. Optužuju nas za nelegitimnost naših dejstava, setimo se dejstava SAD u Iraku, Libiji, gde su delovali bez ikakvog prava. Naše delovanje je u potpunosti u skladu sa međunarodnim pravom.”