Razvlašćivanje gradonačelnika

Gradonačelnici, odnosno predsednici opština u Srbiji, koji bi trebalo da budu izabrani na lokalnim izborima, čije se raspisivanje očekuje do kraja godine, gotovo će sigurno biti birani posredno, u lokalnim skupštinama. Iako još nisu doneti novi zakoni o lokalnoj samoupravi, lokalnim izborima, glavnom gradu i teritorijalnoj organizaciji Srbije, pa samim tim nema ni govora o datumu glasanja, među strankama preovladava mišljenje da bi se prilikom izbora čelnih ljudi u gradovima i opštinama trebalo vratiti na sistem koji je važio do lokalnih izbora 2004. godine.

Takav je stav i resornog ministra Milana Markovića (DS). On je u intervjuu "Novostima" izjavio da bi buduće predsednike opština trebalo da biraju lokalni odbornici, koji bi, međutim, umesto po dosadašnjem proporcionalnom sistemu, ubuduće bili birani po većinskom sistemu, na neposrednim izborima.

Na taj način izabrani predsednici opština bili bi u dobroj meri razvlašćeni, a izvršna vlast bila bi preneta na telo koji bi zauzimalo mesto nekadašnjeg izvršnog odbora i njegovog predsednika.

A po još važećem Zakonu o lokalnoj samoupravi, ovlašćenja gradonačelnika, odnosno predsednika opština, nisu mala, a jedna od karakteristika je i da je veoma teško smenjiv. Prema rečima stručnjaka, njegov položaj bi, veoma grubo, mogao da se poredi sa položajem predsednika Amerike, s obzirom na to da u svom radu nije ograničen lokalnom vladom, jer sadašnja opštinska veća nemaju ni približno ovlašćenja nekadašnjih izvršnih odbora po gradovima i opštinama.

– Gradonačelnik, odnosno predsednik opštine, šef je izvršne vlasti, a opštinska veća su više konsultativni organi – kaže za "Politiku" Rodoljub Šabić, nekadašnji ministar za lokalnu samoupravu, za čijeg je mandata i usvojen aktuelni Zakon o lokalnoj samoupravi.

Ništa bez potpisa gradonačelnika

Gradonačelnik je, naime, naredbodavac za izvršenje budžeta, što znači da je za svako izdvajanje novca iz budžeta potreban njegov potpis, ili potpis osobe koju on ovlasti. To može biti zamenik gradonačelnika, u nekim mestima i pomoćnici ili gradski menadžer.

– Teoretski, gradonačelnik može sam da odredi gde će otići pare iz budžeta, može sam da odredi koja će se obaveza prvo plaćati … – kaže Šabić.

A kad je bar o većim gradovima u Srbiji reč, u njihove budžete sliva se dosta para koje treba raspodeliti.

Budžet Beograda za 2007. razumljivo najveći je i iznosi oko 64,4 milijarde dinara. Za njim sledi Novi Sad sa budžetom od skoro 12 milijardi dinara, niška gradska kasa "teška" je oko pet milijardi dinara, a za oko milijardu dinara je manji budžet grada Kragujevca.

Problem može da nastane i kada, recimo, gradonačelnik odbije da potpiše da se za određeni projekat koji je prošao kroz skupštinu izdvoje pare iz budžeta. U toj situaciji moguće je da reaguje i resorno ministarstvo ili budžetska inspekcija, a nije isključeno ni pokretanje inicijative za opoziv gradonačelnika u lokalnoj skupštini. To je, međutim, za samu skupštinu veoma riskantan potez. Ukoliko bi u lokalnom parlamentu većina bila za smenu gradonačelnika, ta bi odluka morala da bude potvrđena i na referendumu. U slučaju da ta odluka ne bude potvrđena na referendumu, raspušta se skupština. I jedno i drugo se poslednjih godina događalo.

Prema Zakonu o lokalnoj samoupravi, predsednik opštine, pored ostalog, imenuje i razrešava svog zamenika uz saglasnost Skupštine opštine, predsedava opštinskim većem, neposredno izvršava i stara se o izvršavanju odluka i drugih akata Skupštine opštine, usmerava i usklađuje rad opštinske uprave, predlaže postavljenje i razrešenje načelnika opštinske uprave, odnosno načelnika uprave za pojedine oblasti…

To, zapravo, znači da lokalna skupština mora da za određenu poziciju izglasa onoga koga joj gradonačelnik predloži. Ukoliko se to ne dogodi, a gradonačelnik odbije da predloži nekog drugog za istu funkciju, opština, odnosno grad upada u blokadu i preti joj uvođenje privremenih mera.

Do donošenja zakona neophodnih da bi bili raspisani lokalni izbori, u strankama ne žele previše da govore o ovoj temi. Sve će to, kako kažu, doći na red posle letnje pauze, početkom septembra.

Jedna od posledica, gotovo sigurnog, posrednog biranja čelnih ljudi u opštinama i gradovima, biće izostanak direktnih duela najjačih stranačkih kadrova na lokalnom nivou. Prema nezvaničnim informacijama, upravo to i jeste jedan od ciljeva izmene zakona o lokalnim izborima i lokalnoj samoupravi, koji žele da postignu stranke trenutno vladajuće koalicije, pošto nameravaju da po svaku cenu izbegnu direktno sučeljavanje sa kandidatima Srpske radikalne stranke na eventualnim izborima za prve ljude, bar najvećih gradova.

S kim pred radikale

Čini se da su za stranke vladajuće koalicije trenutno dva najveća problema kandidati za gradonačelnike Beograda i Novog Sada. Izvesno je, naime, da bi u slučaju novih neposrednih izbora za gradonačelnika Beograda kandidat radikala bio generalni sekretar SRS Aleksandar Vučić, koji je na izborima 2004. godine izgubio u drugom izbornom krugu od Nenada Bogdanovića (DS) za manje od 10.000 glasova.

Sa druge strane, izgleda kao da Demokratska stranka, Demokratska stranka Srbije, G17 plus i Nova Srbija, pojedinačno trenutno u glavnom gradu nemaju "slobodnog" kandidata koji bi garantovano mogao da pobedi Vučića. Svi potencijalni učesnici u trci za gradonačelnika Beograda, koji bi imali dobre izglede da nadvladaju kandidata SRS, već su angažovani na funkcijama na republičkom nivou. Podsetimo, najčešće su u tom smislu spominjani visoki funkcioneri DS-a Dragan Đilas i Dragan Šutanovac, obojica ministri u sadašnjoj vladi. I to je, međutim, više bilo u kontekstu pregovora u vezi sa sastavljanjem Vlade Srbije posle januarskih izbora, kada se kalkulisalo da bi jedan od njih dvojice mogao da ostane bez ministarske fotelje kako bi predstavljao stranku na izborima u Beogradu.

U drugim strankama koje čine sadašnju republičku vladu nije čak ni razrađivan sličan scenario. Iako se ni u jednom trenutku nije govorilo o tome da bi DSS, G17 plus i NS podržali kandidata demokrata u Beogradu, istovremeno nije kalkulisano ni sa njihovim potencijalnim kandidatima za gradonačelnika. Samo se u neformalnim krugovima moglo čuti da bi možda najlogičnije bilo da se tog posla prihvate predsednici gradskih odbora DSS-a i NS-a Aleksandar Popović i Borislav Borović. I njih dvojica su, međutim, angažovani u novoj vladi – Popović je ministar za energetiku, a Borović pomoćnik ministra za infrastrukturu.

Što se Novog Sada tiče, za sada se, čak ni nezvanično, nije moglo čuti ime nekog potencijalnog kandidata iz takozvanog demokratskog bloka koji bi izašao "na crtu" aktuelnom gradonačelniku Maji Gojković iz SRS-a.

S druge strane, ako se bude išlo na posredno biranje gradonačelnika u lokalnoj skupštini, gotovo je sigurno da nijedna stranka neće imati dovoljnu većinu da osvoji dovoljan broj odbornika kako bi sama postavila i gradonačelnika. Istraživanje Centra za slobodne izbore i demokratiju (Cesid), sprovedeno pre oko mesec dana, naime, pokazuje da raspoloženje birača prema političkim partijama u junu nije bilo bitno drugačije od onog zabeleženog na januarskim parlamentarnim izborima. Od približno 2,2 miliona birača koji bi glasali na narednim lokalnim izborima, prema istraživanju Cesida, za SRS bi glasalo 32 odsto, za DS 26 odsto, za DSS 13 procenata, za SPS 8, za LDP 6, za G17 plus 5 i za SPO 3 odsto.

Istraživanje se odnosi na teritoriju uže Srbije, bez Kosova i Metohije. I u Beogradu je situacija, kako pokazuju interna istraživanja po strankama, kao preslikana iz januara ove godine, što znači da su DS i SRS gotovo izjednačene. Na parlamentarnim izborima radikali su, naime, dobili gotovo 30.000 glasova više od demokrata.

Situacija bi, možda, mogla da bude drugačija ukoliko izbori za odbornike budu većinski, neposredni, jer se na lokalnom nivou ljudi uglavnom više vežu za ličnost, ocenjuje za "Politiku" Svetlana Logar, direktor istraživanja u agenciji "Stratedžik marketing".

– Na lokalnom nivou često su važniji ljudi nego stranke. Zato se i dešava da ljudi nekada glasaju za jednu stranku na parlamentarnim izborima, ali na lokalnim izborima glasaju za kandidata druge partije, zato što misle da je on bolji izbor – kaže Svetlana Logar, ali dodaje da to pravilo, ipak, ne važi i u Beogradu, gde se ljudi više opredeljuju na osnovu stranačke pripadnosti.