Gradnja zgrade od 65 miliona evra može da sačeka

Zgrada koja lebdi, kao budući glavni objekat Centra za promociju nauke (CPN), za koju je još pre četiri godine dobijen kredit Evropske investicione banke u iznosu od 65 miliona evra, iako još nije počela da se gradi – izazvala je veliku polemiku među stručnjacima: mnogi smatraju da tako nešto Srbiji nije potrebno u trenutku kada se za nauku izdvajaju više nego simbolična sredstva. U javnosti je zbog toga prozivana Aleksandra Drecun, direktorka CPN-a, iako ona u vreme kada je vlada donela odluku o gradnji pomenute zgrade nije bila na čelu centra.

„Centar za promociju nauke je formiran odlukama prethodnih vladajućih institucija ove države. S jedne strane, na ministru je da obezbedi da taj centar funkcioniše na najbolji način. Zato podržavam njegov rad. S druge strane, obaveza ministarstva je da omogući nesmetano funkcionisanja ovog centra u finansijskom smislu, ali i da u zakonski predviđenom okviru kontroliše rad ove institucije, to jest da proverava da li je njegov rad kontinuiran i da li promoviše naučni rad, što ova institucija i čini”, kaže za „Politiku” prof. dr Tomislav Jovanović, ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

Da li nam je zaista potrebna zgrada od 65 miliona evra u kojoj bi se promovisala nauka?

Oni koji su započeli taj projekat sigurno su imali viziju šta činiti sa tom zgradom i kako ona treba da služi promociji nauke. Ali u vreme kada je započeta realizacija ovog projekta bilo je više novca u državi, a pristizalo je i više novca od kredita i donacija iz inostranstva. Projekat gradnje ove zgrade je završen, ima problema sa njegovim usvajanjem, tu treba dodati i niz administrativnih nerešenih problema koji su kočili početak gradnje. Ipak, najvažniji problem je finansijski – u sadašnjim uslovima smatram da država ne može da se obaveže da vraća kredit od 65 miliona evra. Procena je da gradnja ovog objekta može da sačeka i ja sam sličnog mišljenja. Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja će sve predloge i zahteve čitave naučne i univerzitetske javnosti detaljno proučiti i na osnovu njih sačiniti konkretan predlog nadležnim institucijama kako bi donele definitivnu odluku.

Da li ste u međuvremenu dobili od Upravnog odbora CPN-a zahtev za smenu Aleksandre Drecun, direktorke ovog centra, i da li ćete potpisati takvu odluku?

Nije bilo oficijelnih razgovora o radu dosadašnjeg rukovodstva, kao ni primedbi o aktivnostima Centra za promociju nauke. Naravno, izražavam spremnost za razgovore kako o aktivnostima rukovodstva, tako i o programskim sadržajima, na osnovu kojih će u saradnji sa nadležnim službama i stručnim organima ministarstva biti doneta zakonska odluka.

Centar je u finansijskom problemu jer se ne zna koliko će novca dobiti iz budžeta u vidu subvencija. Na koji način može da se reši ovaj problem?

Sredstva iz budžeta su odvojena, u istom iznosu kao i prošle godine, i njihova dinamika upućivanja centru zavisi od pristizanja novca iz budžeta. Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja pomaže Centru za promociju nauke i na druge načine: eto ovih dana, uz našu pomoć treba da bude otvoren Prirodnjački centar u Svilajncu, a CPN treba da ga promoviše. Izgradnja je trajala duže nego što je bilo predviđeno, jer nije bilo novca, ali radovi su sada privedeni kraju.

Zbog čega je važan Centar za promociju nauke?

Važno je da što više mladih zainteresujemo za nauku. Uz pomoć Festivala nauke i drugih manifestacija približavamo naučne discipline najmlađima, a to je pravi put da se orijentišu ka pozitivnom. Promovisanje nauke i pozitivnih vrednosti je dužnost svih nas, sredstava informisanja, prosvetnih i naučnih institucija. Važno je istaći i već postojeću instituciju za selekciju i promovisanje naučnog podmlatka Istraživačku stanicu „Petnica”. Uz njeno očuvanje i dalji razvoj očekujemo i spremnost društva da izgradi još „Petnica” u našoj zemlji, jer to naša pamet i budućnost s pravom očekuje od nas. Mladima je neophodna nada, uverenje da će biti u prilici da ostvare sebe u svoj zemlji i izvesnost očekivanja. Promotori nauke i pozitivnih vrednosti su i oko 3.000 najboljih mladih ljudi upisanih na doktorske studije naših fakulteta. Svojim angažovanjem u okviru naučnih projekata finansiranih od strane Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, njihovim stalnim zaposlenjem , kao i snažnom podrškom Ministarstva za uključivanje u najveći evropski naučni izazov kao što je projekat „Horizont 2020” je prava prilika, ne samo za njihovo dokazivanje, već i promociju ozbiljnih vrednosti i potencijala naše države.