Kada se poluistine zabibere lažima

Fraze, metafore i slična lingvistička oružja političara u predizbornim obraćanjima funkcionišu zato što sadrže deo istine koji se prenaglašava, tako da se sve druge činjenice prenebregnu, smatra sociolog Jovo Bakić. Upravo tako nastaje najbolja propaganda, kada se „poluistine zabibere lažima”, što je slučaj u kampanjama širom sveta.

Upravo na takvom prenaglašavanju objektivno postojećih činjenica zasnivaju se uzajamni napadi naprednjaka, čiji lider proglašava borbu protiv „tajkunizacije”, i demokrata, koji apostrofiraju protivljenje „diktaturi u koju Srbija neumitno klizi”.

„Demokratska stranka preuveličava realno postojeće autoritarne tendencije koje su objektivno daleko od diktature. To se čini s namerom da se birači zastraše od „novog vladara”. S druge strane, Vučić naglašava kako je on borac protiv tajkunizacije, sugerišući da je Đilas taj koji je maltene glavni tajkun. Tako se pravi namerna dihotomija: „ili glasate za mene ili za tajkune”. Tu je činjenica da je Đilas bogat čovek stavljena na kvadrat, pri čemu se potpuno izgubila i ona mrva istine koja tu postoji”, kaže Bakić.

Političari, naravno, moraju dobro da vladaju jezikom i demagoškom upotrebom reči teže da zasene i jednostavno prevare birače. U tome su vrlo vešti, a Bakić naglašava Ivicu Dačića koji je, kaže, u tom kontekstu „apsolutni šampion”.

„Dačić, na primer, govori da će Republika Srpska trajati večno. Otkud mu uopšte ta tema? Ili kad tvrdi da se upravo on izborio za Zajednicu srpskih opština na Kosovu. Dobro, ali setimo se da je u prethodnoj kampanji rekao kako je spreman da ratuje za Kosovo. On u kampanji govori suprotno od svega što radi van nje. Dačićev nastup je kombinacija socijalne i nacionalne demagogije, uz populizam u čistom vidu u obliku antielitističkog stava, kao kad kaže ’ja sam jedan od vas’. Time on želi da podvuče kako je običan čovek koji voli da zapeva i koji ne spada u političko-poslovnu oligarhiju”, ističe Bakić.

Što se Srbije tiče, naš sagovornik smatra da su upotrebe jezičkih trikova posledica opšte političke bezidejnosti, odnosno manjka realno ostvarivih zamisli.

„Zato se ovoj kampanji napadima na protivnike i frazama pridodaju stvari koje su na veoma dugačkom štapu, poput ’Beograda na vodi’, koji će u najboljem slučaju povoljne efekte dati za pet-šest godina. Ako se uopšte i ostvari, jer ja, otkad znam za sebe, slušam o tome kako Beograd silazi na reke”, ističe Bakić.

Jedini izlaz je, zaključuje on, da građanin postane što svesniji svojih interesa. I da potom uvidi načine na koje ga političari obmanjuju zarad sopstvene, građaninu najčešće suprotstavljene dobrobiti.

D. B.