Loša strana irske istorije

42.FEST

Još tokom svetske premijere „Filomene“ na 70. Venecijanskom festivalu, reditelj Stiven Frirs je javno izjavio da bi voleo da papa Franjo „koji izgleda da je sasvim dobar momak“, vidi ovu istinitu filmsku priču o posramljenoj i poniženoj irskoj ženi koje su monahinje primorale da svog vanbračno rođenog sina (1950) da na usvajanje.

 Nedavno, početkom februara, scenaristu i glumca u ovom filmu Stiva Kugana, pravu, sada 80-godišnju Filomenom Li (u filmu je izvanredno igra Džudi Denč) i njenu ćerku Džejn Libteron, papa je primio na audijenciju upriličenu povodom vatikanske premijere za Oskara nominovanog filma, ali i povodom predstavljanja kampanje pritiska na irsku vladu da donese zakon kojim bi se otvorila evidencija svih prinudnih usvajanja nametnutih od strane Katoličke crkve i omogućilo ponovno spajanje majki i dece. Ova „vatikanska misija“ završila se tako što je portparol Vatikana, otac Federiko Lombardi, obavestio javnost da „Sveti otac ne gleda filmove, pa neće gledati ni „Filomenu“, a takođe je važno da se izbegne korišćenje pape kao dela marketinške strategije“. Finalna trka za Oskara tada je bila u toku.

Džudi Denč i Stiv Kugan u filmu „Filomena“

Tužnu sudbinu Filomene Li, kao gorko-slatku komediju kojoj Stiven Frirs uprkos dramatičnoj temi u pozadini dodaje i zavidan nivo lepršavosti i lakoće (čaša žuči lakše se pije uz čašu meda), videla je i publika 42. Festa, uz priliku da pozdravi ovog slavnog britanskog autora koji potpisuje režiju filmova poput: „“Udarac“, „Sem i Rozi se tucaju“, „Naćulite uši“, „Opasne veze“, „Grifters“, „Slučajni heroj“, „Sneper“, „Meri Rajli“, „Obećana zemlja“, „Hi-Fi“, „Kraljica“, „Tamara Dru“...

 U intervjuu za „Politiku“ na podsećanje da ima običaj za sebe da kaže da je pasivan Frirs odgovara: „Jesam. Sedim u kući, neko mi pošalje scenario, ja kažem – sviđa mi se i onda to snimam. Ja ni nemam drugačije iskustvo, ja sam reditelj ne i scenarista. Bio sam privilegovan, nikada nisam morao napolje da bih tražio posao“.

Posao Vam je došao „na noge” i u slučaju „Filomene“?

U ovom projektu, ja sam došao poslednji. I Stiv Kugan i Džudi Denč su već ugovorima bili vezani za njega. Time je moj izbor zaista bio olakšan, a i Kuganov i Poupov scenario mi se izuzetno dopao.

Ovo nije prvi put da filmom kritikujete Katoličku crkvu?

Nisam se pre u filmovima bavio ovom crkvom i njenim delima.

Kako niste, a šta je film „Lijam“ nagrađen 2000. u Veneciji?

Ha, jeste. Ali, to je drugačija vrsta filma. To je bio sjajan scenario Džimija Mekgovena.

U tom filmu su načela Katoličke crkve u potpunosti odredila sudbinu dva deteta, jeste li ikada zbog „Lijama“ imali problema?

Nisam katolik, ateista sam, pa prema tome ne moram da strahujem od Božje kazne. Dakle, ja nisam imao problema, bilo je samo nekih malih zamerki. Problema nije imao ni sveštenik u Liverpulu, u čijoj smo crkvi snimali ovaj film.

Taj film iznosi na videlo i postojanje fašističkog pokreta u Britaniji pre Drugog svetskog rata?

Postojao je fašistički pokret u Britaniji, postojale su i čitave porodice koje su mu pripadale i poštovale Hitlera i ono što je on tada radio u Nemačkoj. Britanska unija fašista bila je formirana uglavnom od nezaposlenih ljudi, a nije li fašizam bio i smišljen da bi bio jedna od solucija za nezaposlene. Naravno, sve je to u Britaniji isparilo kada je počeo rat i neprijatelj protiv koga se valjalo boriti.

Često izjavljujete da volite Irsku, da li je i otuda bilo Vaše interesovanje za „Filomenu“?

Istina je da volim Irsku, ali je ovaj film o lošoj strani irske istorije.

Vi nam na to skrećete pažnju koristeći komične elemente?

Ta istinita priča o sudbini Filomene Li dovoljno je tragična, pa su elementi humora izuzetno važni kako bi se opustila atmosfera. Nismo nikakvu trivijalnost, već nam je namera bila da film učinimo pristupačnijim upotrebom humorističkih dijaloga. Sama Filomena je izuzetno živahna i duhovita žena, koja se zahvaljujući toj svojoj prirodi i nosila sa teškom ličnom dramom, punih pola veka držeći je u sebi. Nesamosažaljevajući se i ne prestajući da bude duboko religiozna. Ona je Katoličkoj crkvi odavno oprostila, a mi smo se prema njoj i njenom liku odnosili sa velikim poštovanjem. Vidi se to i kroz način na koji je igra Džudi Denč.

Kako je bilo raditi sa Denčovom i sa Stivom Kuganom?

Sa Džudi Denč sam već radio i tačno znam šta sve ona može da uloži. Stiv Kugan je i koscenarista i koproducent koji je garantovao investicije, pa je imao sva prava i da ponešto uslovljava, ali nije. Naprotiv, on je stalno od mene zahtevao da vodim računa i da mu ne dozvolim ni previše prostora ni odlaske „van staze“ i preterivanja u komičnom. Poznata je Kuganova sklonost komediji i on je bio zabrinut da ne prevrši željenu meru. Međutim, tokom snimanja sam ga samo nekoliko puta za to opomenuo, imali smo sjajan zajednički jezik i sve je bilo dobro.

Radili ste filmove na socijalne teme, u Holivudu i melodrame, jednom ste mi rekli da jedino niste radili filmove o Džejmsu Bondu?

Volim priče koje imaju nekoliko slojeva. Recimo, dramski sloj za bazu, na šta se dodaje sloj romantične komedije, pa još više kritičkog sloja i na to još malo cinizma. To je moj način da ispričam priču i srećan sam što postoji publika za moje filmove po ovakvom rediteljskom receptu. Uvek sam više za univerzalno zadovoljstvo...

--------------------------------------- 

Fajns bi da ponovo snima u Beogradu

Glumac i reditelj Rejf Fajns izjavio je juče da bi voleo da novi film u njegovoj režiji bude sniman ponovo u Beogradu. „Ako bude novog filma i postoji kreativno okruženje, voleo bih da se vratimo u Beograd i da iskoristimo potencijale koji ovde postoje”, rekao je Fajns na konferenciji za novinare. Fajns je rekao da zajedno sa producentkinjom njegovog drugog rediteljskog ostvarenja „Nevidljiva žena” Gabrijelom Tana planira da snimi novi film, ali da je prerano da govori o tim planovima. Ovoga puta voleo bih da nađem savremenu i možda originalnu temu. Sledeći film neće biti zasnovan na literaturi, želim da se odmorim od tog pravca”, rekao je Fajns. On je dodao da je čvrsto rešio da nastavi da režira filmove, ali da će pokušati i da nastavi sa glumom i da između ta dva posla uspostavi balans, poput Orsona Velsa koji je istovremeno bio odličan glumac i reditelj. Fajns koji je u Beogradu gost Festa, rekao je da je u filmu „Nevidljiva žena” kao reditelj nastojao da publici ostavi prostor da se udubi u likove, posebno u lik glavne junakinje Neli koju glumi Felisiti Džouns.U programu ovogodišnjeg Festa prikazani su filmovi „Nevidljiva žena”, u kome Fajns glumi i glavnu ulogu, pisca Čarlsa Dikensa, i „Grand Budapest hotel”, gde se takođe pojavljuje u glavnoj ulozi.

(Beta)