Dužnik i bez kredita

Čim uzmete kreditnu karticu, znajte da se vodite kao da ste zaduženi do granice koju vam je banka odobrila, bez obzira na to da li ste koristili "plastičnu" pozajmicu. Čak i ako vratite ceo dug odjednom. Jer, banka ne zna da li ćete već istog dana uzeti gotovinu ili potrošački zajam i tako se zadužiti preko dozvoljene "crte".  U praksi, istina, sve banke nisu baš "oštre", jer pojedine "progledaju kroz prste" ne bi li veći broj klijenata prihvatile u "kreditni zagrljaj". U izveštaju Kreditnog biroa su, kao kod "velikog brata", sve informacije o svim finansijskim obavezama, odnosno izmirenim i trenutnim zaduženjima, kao i o načinu na koji je do sada neko vraćao svoj dug.

Visina kredita, ili bilo koje vrste bankarske pozajmice, uslovljena je kreditnom sposobnošću, koju banke uglavnom procenjuju na osnovu visine redovnih mesečnih primanja u prethodna tri meseca, umanjenih za zaduženja, kao i na osnovu kreditne istorije u izveštaju Kreditnog biroa.

Ako neko, recimo, ima limit po kartici od 120.000 dinara, to znači da u narednih 12 meseci može mesečno da se zaduži do 10.000 dinara. Međutim, i ako vlasnik kreditnih kartica ne iskoristi limit, banka pri odobrenju kredita uzima u obzir ceo iznos mogućeg mesečnog zaduživanja.

Narodna banka je, naime, propisala, a shodno poslovnoj politici većine banaka, da se maksimalan iznos kredita koji može da bude odobren određuje tako da mesečna rata ne optereti više od 30 odsto redovnih mesečnih primanja, umanjenih za sve ostale obaveze. Ako je podnosilac zahteva za kredit ujedno i žirant, njegova kreditna sposobnost se umanjuje za 50 odsto mesečne obaveze po kreditu za koji jemči, ukoliko je otplata kredita uredna. Ukoliko je jemstvo aktivirano, kreditna sposobnost se umanjuje za 100 odsto mesečnog anuiteta.

Ako podnosilac zahteva za kredit poseduje kreditne kartice, kreditna sposobnost mu se umanjuje u određenom procentualnom iznosu od mesečnog limita po kartici (uglavnom je to pet odsto).

Ako je reč o stambenom kreditu, mesečna rata može da optereti primanja najviše do polovine. Ostale obaveze, koje umanjuju kreditnu sposobnost, obuhvataju dug po kreditima, kreditnim karticama, kao i na osnovu lizinga. Kreditna sposobnost za stambene kredite se može povećati uključivanjem sadužnika, koji ne mora biti član porodice.

Plastični novac povećava "apetit" naših građana, koji se olako zadužuju, jer kartica lako "klizi".

– Građani u proseku koriste do 50 odsto limita koji im je banka odredila – kaže Slavica Kovačević, savetnik u Kreditnom birou. – Od oko 51 milijardu dinara koliko iznosi ukupno odobreni limit u svim bankama za oko milion kreditnih kartica, prema poslednjim podacima od kraja juna, iskoristilo se oko 22 milijarde dinara. To je nešto više od 40 odsto od odobrenog limita. Poređenja radi, u istom periodu je gotovinskih kredita odobreno 118 milijardi dinara, a namenskih potrošačkih u iznosu od 21 milijardu dinara.

Broj kreditnih kartica se povećava, ali procenat iskorišćenosti u odnosu na odobreni limit, kako kaže naša sagovornica, nije osetno povećan. Jednostavno, visina primanja ne dozvoljava da se neko zaduži više. Istina, da bi pridobile nove klijente, banke sve više smanjuju mesečno zaduženje najpre na pet, pa na tri, a sada pojedine nude samo jedan odsto. Tako omogućavaju da se građani zaduže i do 18 svojih plata, ali ih uvuku u kreditni "vrtlog" obnovljivog zaduživanja iz kojeg se teško izvlače.

--------------------------------------------------------------------------

Rok važenja

Pre nego što rešite da kupujete uz "peglanje", valjalo bi da imate na rok važenja kreditne kartice. Jer, može se desiti da ostanete bez robe.

Kartice obično važe dve godine, a banke ih obnavljaju po automatizmu. Pojedine banke šalju obaveštenje na kuću da podsete da rok ističe, druge pošalju čak i novu karticu na kućnu adresu, a neke ostavljaju klijentima da o tome brinu.