THE SLATINA TIMES

Došao mi je do ruku redak list: "Slatina, list za obnovu Slatine i okoline". Pre neki dan izašao je treći, a krajem prošle godine prvi broj. Očigledno, učestalost pojavljivanja nije određena. Zavisi od novca. Tvorac "Slatine" veruje da će ovaj poletarac ojačati ako mu "Politika" posveti malo pažnje.
Jer, Vlada Đurđević je dugogodišnji novinar našeg lista, u penziji. Prve tekstove počeo je da piše davne 1955. godine. Tako se krug zatvorio – tamo gde je bio početak. Uostalom, osnovni moto lista, istaknut u zaglavlju, glasi: "Čovek je dužan svome zavičaju (Ivo Andrić)".

Svedoci smo nastajanja mnogih, takozvanih prestoničkih novina koje se prodaju diljem Srbije. Rivalstvo je žestoko. Lokalna štampa u većini slučajeva jedva daje znake života, dočim o seoskoj nema ni govora. Nije mi poznato da još neko selo ima svoj list, ako ne računamo povremene publikacije. Poput godišnjaka "Sanković" koji izdaje Zdravko Ranković iz Valjeva.

Zato je pojava "Slatine" vredna šire pažnje. Sudbina ovog lista biće lakmus papir na kojem ćemo videti može li u novom vremenu – kada je presušio dotok novca iz budžeta – opstati jedan seoski list koji je, pritom, i nestranački. I iza kojeg ne stoji nijedan "biznismen".

Dok su lokalna glasila finansirana iz opštinskih kasa – najčešće su bila ubibože dosadna. Ali su zato imala bar po nekoliko fotografija predsednika opštine, kao i obavezan razgovor sa njim.

Kako danas opstati sa listom (i to seoskim) a da nije čak ni senzacionalistički? Vlada Đurđević, koji je uz tehničkog urednika (Nebojša Ristivojević) sve i svja u "Slatini", zasad ga izdržava o svom ruvu i kruvu. Od penzije. Formata je A4, na 16 strana, štampa se na Ubu i besplatan je. Reklama je, da se primetiti, iz broja u broj više. Ako ih bude više, možda će opstati. Jer sad je pred bankrotom. Đurđević je zapao u dugove.

"Nije dobro" – piše Đurđević – "što se malo ko interesuje za najvažnije: kako stvoriti što bolje uslove za obnovu sela. O tome smo u poslednja dva broja pisali u više navrata, ali od te teme beže svi. Ima mišljenja iz kojih bi se moglo zaključiti da su predlozi dobri i korisni, ali da vremena nisu tome naklonjena, da niko neće da radi za nekakvu opštu stvar, da je prošlo vreme ′zajedničkih akcija′, da svako vuče sebi itd. (...)

Predstavnici ′velike vlasti′, one ′visoke vlasti′ u državi, pokrajini, opštinama i raznim institucijama sličnih ′nivoa′ vode žestoke bitke za funkcije, uticaj, za velike plate i sve ostalo što uz to ide, a očekuju da ′niža vlast′, ljudi u mesnim zajednicama, dakle, oni koji bi trebalo da se bave veoma složenim i važnim pitanjima svih sredina, rade besplatno..."

U "otvorenom pismu" u poslednjem broju V. Đurđević je poimence prozvao upsku i slatinsku vlast navodeći šta su obećali, a šta učinili. Veoma britko i otvoreno, onako kako bi i "velike novine" trebalo.

O čemu piše "Slatina"?

Naravno, prevagle su zavičajne i istorijske teme: Slatinci u popisu 1862/63; prvi pisani trag o Slatini, Nenadovići kao tamnavski knezovi i tako dalje.

Ali, borba za čitanost i uticaj traži više. Osim veoma oštrih i utemeljenih kritika seoskih i opštinskih vlasti, tu su i ideje kako unaprediti život ovog sela. Između ostalog, osnivanje Kluba pedesetorice, institucije za ekonomsku i opštu obnovu Slatine, a na prvoj strani najavljen je i tekst: "Birati ili ne birati ′najbabu′, pitanje je sad?"

Ne znam da li je to satira na razne naše izbore lepotica, ali i najezde kojekakvih kobasicijada, rakijada, borbe petlova, tucanja jajima..., ali, sudeći po tekstu – selo se uskomešalo.

Naročito kada je novinar rekao da bi nagrada mogla biti "mercedes". Svako zgranjavanje Slatinki u najboljim godinama na ideju da se u lakoj odeći pojave na pistama – prestalo je. Tim pre što je mogući organizator u pregovorima sa pevačicom Stojom Novaković koja je postala baba po drugi put u 35. godini.

Pisma čitalaca već su se razmahala, a u jednom od njih, Snežana Petrović, student novinarstva na beogradskom FPN-u, piše: "Tekstovi koje čitamo u ovom listu potpuno su drugačiji od onih u listovima koje možemo da kupimo u trafici, zato što imaju dušu..."

U malome se vidi veliko. Sve što muči "Slatinu", briga je i velikih glasila. Sve se vrti oko novca. Ko te plaća?

Pravi novinari teže da budu plaćenici samo jednog poslodavca.

Taj se zove – Čitalac.