Očajnik 20 godina pred sudom

Šabac – Moje usta neće govoriti, moje oči neće gledati, a greh neka bude na vašu dušu. Ove reči izgovorio je 12. maja prošle godine zemljoradnik Vitomir Janjić (55), iz pocerskog sela Varna, pre nego što će ispiti esenciju u kabinetu predsednika Okružnog suda u Šapcu. Očajniku, koji je izgubio sve parnice u dvadesetogodišnjem sporu oko osam ari zemlje, život su spasili lekari Centra za toksikologiju VMA u Beogradu. Četrnaest meseci posle ovog nemilog događaja, Janjić je dobio poziv da se pojavi pred sudijom za prekršaje zbog – narušavanja javnog reda i mira!

Prijavu protiv Janjića podnela je šabačka policija, koja je navela da je on "12. maja oko 9.05 časova u kancelariji predsednika suda Vladimira Bajića, nezadovoljan odlukom suda, vikom narušavao javni red i mir, a zatim popio tečnost nepoznate sadržine". Kao svedoke, policija je navela predsednika Bajića i radnika obezbeđenja Vladetu Maksimovića. Na prvom ročištu, pred postupajućim sudijom opštinskog organa za prekršaje, prekjuče su se pojavili Janjić i Maksimović, dok je Bajićevo odsustvo objašnjeno službenim boravkom van grada.

– Sudiji za prekršaje sam ispričao sve čega se sećam, do trenutka dok nisam digao ruku na sebe, posle čega me je odnela hitna pomoć. Prijem kod predsednika Bajića tražio sam zbog očiglednih nedoslednosti u odgovorima koje sam dobio od njega i okružnog tužioca u pritužbi na rad pravosudnih organa. Najavio sam se obezbeđenju i sačekao da me pozovu u kabinet. Posle toliko nepravde, naravno da sam bio revoltiran, ali daleko od toga da sam navodno narušavao javni red i mir – priča za naš list Vitomir Janjić.

Slučaj ovog zemljoradnika, višestrukog prvaka u proizvodnji kukuruza i najboljeg frulaša u čitavoj Pocerini, kao da odslikava stanje u kojima se godinama nalazilo srpsko pravosuđe. Od rođaka Dragana Janjića, zlosretni Vitomir je 13. jula 1986. godine kupio 40 ari zemlje za tadašnjih 100.000 dinara. Ugovor je overio u Opštinskom sudu u Šapcu, a posle procene izmirio i porez na promet. Novokupljena parcela bila je uz njegovu njivu, što je trebalo da mu olakša poljoprivredne radove.

Međutim, uskoro je stigla vest da je rođak deo iste parcele prodao i drugom kupcu – Živoslavu Petroviću, takođe iz Varne. Petrović je vlasništvo dokazivao neoverenim "ugovorom", rukom ispisanim na listu iz đačke sveske, koji je nosio datum od 11. aprila 1986. godine (tri meseca ranije). Ovih spornih osam ari, dužine dvesta, a širine četiri metra, protezalo se uz među sa Janjićevom starom zemljom i u potpunosti razdvajalo dve parcele.

Za proteklih 20 godina, Vitomir je više od 380 puta izlazio na razna ročišta, uglavnom kao tuženi, jer ga je druga strana teretila za ometanje poseda! Sudilo mu je 18 sudija, a pojedini od njih odlučivali su i u drugostepenom postupku, pošto su u međuvremenu iz Opštinskog prešli u viši Okružni sud, ili su kao advokati kasnije zastupali drugu, protivničku stranu. Vitomir je sve sporove izgubio, a protiv prodavca Dragana, koga je prijavio za prevaru, tužilaštvo je u ponovljenom postupku odustalo od krivičnog gonjenja, iako je prethodno bio osuđen na pet meseci zatvora.

– U bivšem režimu sva vrata su mi bila zatvorena. Tek po nalogu iz kabineta premijera Đinđića, Opštinski sud u Šapcu je pristao da mi izda kopiju ugovora, za koju su tvrdili da ne postoji, da su je u podrumu pojeli miševi i pacovi. Prethodni ministar pravde Zoran Stojković, naložio je da se ispita moj slučaj. Međutim, početkom prošle godine dobio sam pisma iz Okružnog tužilaštva i Okružnog suda u kojima me obaveštavaju da je u mojim sporovima navodno postupano po zakonu i da su mi svi žalbeni rokovi istekli – priča Janjić.

On ističe da su se tužilaštvo i sud razmimoišli u jednoj veoma bitnoj stvari. Dok u dopisu iz tužilaštva stoji da je pregledom spisa, u krivičnom predmetu broj 1018 iz 1987. godine, utvrđeno da nije bilo propusta u radu ovog organa, zbog čega je pritužba neosnovana, u dopisu Okružnog suda se kaže da je "tačno da je taj krivični predmet nestao". "Kako je utvrđeno, ako ga nema", pita se Janjić? Upravo zbog ovog razjašnjenja tražio je prijem, koji se umalo nije tragično završio u maju prošle godine.

Na lečenju u VMA, Vitomir je izgubio 12 kilograma. Pokušaj samoubistva posebno je pogodio njegovu decu – kćerku Svetlanu, studenta završne godine građevine, i sina Dragoljuba, autolimara zaposlenog na Dušanovcu – koje je svojim žuljevitim rukama iškolovao sa samo 5,5 hektara zemlje. Oni su ga zamolili da se smiri i obećali da će mu pomoći da se istina o velikoj nepravdi u potpunosti razotkrije i ispravi.

– Obratili smo se Međunarodnom sudu za ljudska prava u Strazburu, odakle su nas 20. marta ove godine obavestili da su primili i zaveli predmet, a 6. jula stila je i povratnica od dodatno zatražene dokumentacije. Na žalost, moraću da ih obavestim i o ovom pozivanju pred sudiju za prekršaje – kaže Vitomir Janjić.