Čitajmo Rastka

Svi pričaju o reformama – političkog, ekonomskog, socijalnog, obrazovnog, zdravstvenog sistema, ali najveće reforme potrebne su jednom drugom sistemu – nama samima. Naš unutrašnji život toliko je osiromašio, srozao se i postao isprazan da nam se čini da reforme o kojima govore političari neće biti dovoljne. I nećemo se pomeriti s mrtve tačke dok na tom polju nešto ne promenimo.

Zato predlažem: otkrijmo Rastka Petrovića. On nije bio sklon manipulacijama, ni u životu, ni u umetnosti. Pesnik i pripovedač, putopisac, bavio se slikarstvom, likovnom i književnom kritikom, bio je diplomata. Kao čovek renesansnog duha, uvek je bio u sukobu sa malograđanskim mentalitetom, prečesto se suočavajući s nerazumevanjem sredine. Ipak, delio je sudbinu svog naroda i otadžbine i u najtežim trenucima. Zajedno sa izmučenom srpskom vojskom prešao je Albaniju 1915, a tada mu je bilo svega 17 godina, koliko i njegovom imenjaku, koji se u tim godinama zamonašio.

I Sveti Sava je bio Rastko dok nije otišao na Svetu Goru. Ali, koliko god se u busali prsa, daleko smo mi od Svetog Save. Zato, za početak, čitajmo Rastka Petrovića. On je voleo prethrišćansku, pagansku Srbiju. Možda je Rastko dobar put za izlazak iz „krize vrednosti”, jer ova naša današnja zemlja obiluje „bogovima” i „božanstvima”, „zlatnom teladi” kojoj se neuki narod poverava i pred kojom se klanja.

U Srbiji, kažu statističari, postoji milion funkcionalno nepismenih. Znaju da se potpišu, ali ne umeju da popune nijedan formular. Siromašnima je lako manipulisati, nepismenima još lakše.

Zato čitajmo Rastka Petrovića. On nam je potreban, nama konzumentima tabloida i televizijskih kanala na kojima se prikazuju turske pseudoistorijske serije, idiotizovani šou programi poput „Velikog brata” i „Farme”, nama koji slušamo političare kako sa bina uzvikuju prazne parole o „sistemskim promenama”.

Put od nepismenosti do Rastka dug je i težak, ali vredi pokušati, jer na tom putu, kao izmaglica kad zasija sunce, nestaje svaka manipulacija. To je put koji oslobađa, od neukih pravi slobodne i odgovorne ljude. Dalek je nama Sveti Sava, zato, za početak, čitajmo Rastka i njegova dela: „Burleska Gospodina Peruna Boga Groma”, „Otkrovenje”, „Ljudi govore”...

Zašto da čitamo baš Rastka? Zato što predstavlja obrazovanu građansku Srbiju, zato što je drugačiji. Pronađimo Rastka u sebi, jer „najzad treba govoriti slobodno i do kraja. Jednom bar (jednim dahom), makar vas način govora u prvi mah i uvredio, da bi se mogla izreći cela misao i da bi se odahnulo. Videće se da ta misao nije tako rđava kao što ste očekivali, za one bar koji ne planu odmah – i da duh iz koga je oslobođena ne zaslužuje prokletstvo”.