Političari nisu sigurica

U nedelju će se paralelno sa izbornom trkom održati i svojevrsno takmičenje između kladionica i kladioničara. Za mnoge nebitnu kladioničarsku bitku, lansirali su svojim izjavama predsednik Tomislav Nikolić i premijer Ivica Dačić, svojevrsnim „tipovima” na koga bi trebalo staviti pare i sigurno dobiti.  

Predsednik Nikolić je preksinoć u emisiji „Upitnik” na RTS-u objasnio da misli da će Srpska napredna stranka (SNS) da pobedi, jer „analiza jedne velike kladionice govori da će SNS dobiti 43 odsto glasova”. Nikolić je priznao da se uvek kladio na rezultate izbora jer su kladionice grešile koliki procenat će osvojiti. Uvek je, kaže, dobijao.

Premijer i lider SPS-a Ivica Dačić je gostujući u jutarnjem programu Televizije Pink rekao da je kladioničarima „sigurica” da odigraju da njegova koalicija osvaja više od 13 odsto glasova na parlamentarnim izborima.

Ma koliko pozivi u kladionicu čudno i nemoralno zvučali, bukmejkeri, dakle oni koji određuju kvote za klađenje, postali su izjavama dvojice prvih ljudi države respektabilni istraživači javnog mnjenja. Njihove procene se ne dovode u pitanje, njima se veruje. Na taj način, kladionice su praktično u funkciji kampanje i njihove rezultate koristi svako za svoje marketinške potrebe. Dokaz te tvrdnje su upravo izjave Nikolića i Dačića.

Prema sadašnjem stanju u jedine dve kladionice, koje su ponudile klađenje na izbore, cenzus prelazi pet partija. To su SNS, SPS, Demokratska stranka (DS), Nova demokratska stranka (NDS) i Demokratska stranka Srbije (DSS). Sudeći po kladioničarskim parametrima, Liberalno-demokratska partija (LDP) je na ivici cenzusa od pet odsto, slede ih Dveri sa 4,1 odsto, dok su Ujedinjeni regioni Srbije na 3,5 odsto glasova.

Zanimljivo je da su prve kladioničarske liste juče zamenjene novim. Tako je, po listama, SNS doživeo pad sa 43,2 na 42 odsto, a DS je sa 9,1 pao na 8,8 odsto. Sa druge strane, u kladionicama rast beleže SPS sa 13,2 na 13,8 odsto, zatim Dveri sa 3,6 na 4,1 odsto i radikali sa 2,6 na tri odsto. Za jedan dinar uložen u jednoj kladionici dobija se 1,85 dinara, dok se u drugoj zarada meri razmerom jedan prema 1,75.

Insajder „Politike”, bukmejker iz jedne iz beogradskih kladionica objašnjava kako se određuju izborne kvote:

– Uglavnom se sve svodi na informacije koje se dobijaju od ljudi koji se bave poslom usko vezanim za politiku. Tu su insajderi iz stranaka koji imaju uvid u interna istraživanja, kao i istraživači javnog mnjenja. Paralelno s tim, pomno se prate razne analize i istraživanja, ali se to često uzima sa rezervom, jer se pokazalo da daju lažnu sliku. Najbolje je kad se ukrste svi dobijeni podaci.

Naš sagovornik dodaje da se za neke ponuđene igre uzima statistika sa prethodnih izbora, dok se, primera radi, za određivanje koeficijenta kolika će biti izlaznost uzimaju vremenske i druge prilike.

– Prvih dana je napravljena greška u očekivanju izlaznosti, ali je kasnije na to smanjena kvota. Primera radi, na prošlim izborima se očekivala manja izlaznost zbog Đurđevdana, dok se za ovu nedelju očekuje lepo vreme, pa se samim tim predviđa veća izlaznost – kaže ovaj bukmejker.

On navodi da kladionice takođe menjaju kvote na izbore, u zavisnosti od uplata koje se ulažu:

– Mnogo je njih uložilo da će SNS imati ispod 43, a isto toliko njih je uložilo da će SPS imati više od 13,2, a Dveri više od 3,6 odsto. Zato je došlo do promena u odnosu na njihove prvobitne prognoze.

Osim pitanja ko će u nedelju osvojiti koliko glasova, dilema je i ko će više para zaraditi: kladionice ili kladioničari. Sudeći po nekim prethodnim izborima, kladionice na izborima uvek gube. Tako su recimo na prošlim parlamentarnim izborima u maju 2012. dve kladionice imale gubitak, a treća koja je izbore takođe imala u ponudi, bila je na nuli. Jedini put da su kladionice bile na dobitku desilo se u drugom krugu poslednjih predsedničkih izbora, kada je suprotno kladioničarskim očekivanjima, Tomislav Nikolić pobedio Borisa Tadića. I same kladionice kažu da izborne liste stavljaju u ponudu igračima iz čisto marketinških razloga.

Redakciji „Politike” je poznat primer jednog našeg čestog sagovornika koji sada ne želi da mu se otkriva identitet. On je posle izbora 2008. godine, zahvaljujući delu novca od klađenja na izbore, otplatio kredit za stan, koristeći prostu statističku analizu.

Naime, on je, ukrštajući podatke sa ranijih izbora, zatim procenat izlaznosti i demografsku sliku nekih regiona, tačno u broj znao koliko ima Albanaca, Mađara, Bošnjaka i ostalih nacionalnih manjina sa pravom glasa u Srbiji. Kladionica na takve liste nije obratila pažnju, pa je česti sagovornik našeg lista zaradio dovoljno novca da izađe iz kreditnog ropstva. Na sledećim izborima, 2012. godine, situacija je bila malo drugačija: kladionica je obratila pažnju na neke manjine, ali ne na sve. I tada je bio na dobitku, ali ne tolikom kao 2008. godine. Međutim, verovatno su kladionice primetile na kojim listama su izgubile najviše para, pa zato u ovogodišnjoj ponudi, osim mađarske liste, nema ponuda za klađenje na manjine.

Izgleda da su kladionice odlučile da ovog puta i zarade nešto. Nije im dovoljna samo besplatna reklama od predsednika, premijera i medija.