Svađa među spasiocima

Planirano slavlje u Briselu posvećeno uspehu evropske diplomatije – zbog oslobađanja bugarskih bolničarki i palestinskog lekara iz osmogodišnjeg zatočeništva u libijskim zatvorima, istovremeno i zbog normalizacije odnosa sa Libijom, jednim od najvažnijih partnera Evrope na afričkom severu – pretvorilo se u svađu između Pariza, na jednoj, Nemačke i Austrije, na drugoj, i Brisela na trećoj strani.
"Pariz je zloupotrebio pažnju posvećenu oslobađanju, ne bi li uspešno okončanje ljudske tragedije – kako za medicinsko osoblje, tako i za žrtve, decu i njihove porodice – pretvorio u trijumf francuske diplomatije", ističe se, naravno nezvanično, u Berlinu i Beču.
Šta se dogodilo? Posle potvrde smrtne kazne izrečene od strane Vrhovnog suda, zbog (su)krivice za inficiranje više od četiri stotine libijske dece virusom side u jednoj bolnici u Bengaziju, sudbina bugarskih bolničarki i palestinskog lekara, u međuvremenu bugarskog državljanina, bukvalno je zavisila od prevage dobrih ili loših vesti. Nepovoljna je bila činjenica da su čekali na izvršenje smrtne kazne. Optimizam je podsticala nada da će dogovor između libijskog predsednika Moamera Gadafija i predstavnika EU o isplati obeštećenja porodicama žrtava i puštanju zatočenih na slobodu biti realizovan. Tada je na scenu stupila prva dama Jelisejske palate Sesilija Sarkozi, bacajući u zasenak zasluge evropskih pregovarača.

Preotete lovorike

U periodu od dve nedelje gospođa Sarkozi se obrela dva puta u Tripoliju, da bi posle druge posete otputovala u Sofiju vodeći sa sobom medicinske radnike.

Po dolasku na aerodrom u Sofiji Sesilija Sarkozi je izjavila da je umorna, ali i srećna, što je zaslugom Francuske tragedija okončana: "Za nesrećne medicinske radnike počinje novi život – na slobodi." U duhu tradicije naglašene predusretljivosti, koja se vekovima u Bugarskoj ispoljava prema pripadnicima velikih i uticajnih nacija, predsednik Prvanov je, potom, istakao zalaganje prve dame Francuske.

Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo bio je uzdržaniji u svom hvaljenju. Prisutni su ispričali da se Barozo preznojavao dok je smišljao šta da kaže – kako da ne uvredi gospođu Sarkozi, a da ne prećuti značaj svog komesara, Austrijanke Benite Ferero-Valdner. Uz nemačku podršku, gospođa Ferero-Valdner je tri godine vodila pregovore o normalizaciji odnosa Libije i EU. Kompromisno rešenje u slučaju optuženog medicinskog osoblja smatrano je diplomatskim dokazom obostrane dobre volje, koji je trebalo da označi početak nove saradnje.

Pripreme za potpunu normalizaciju odnosa Tripolija i Brisela uzele su prvi zamah na plavom Dunavu. Bečka vlada nije sledila liniju zagovarača tadašnjih sankcija prema Libiji. Pozivajući se na načelo ustavom propisane večite neutralnosti, negovala je odnose sa arapskim zemljama, pre svega sa Libijom, Sirijom i Palestinom. Beč je bio i grad u kome je Gadafijef sin Saif al Islam studirao, pa je do prvih kontakata došlo upravo u Beču.

Zasluge pregovaračke trojke

Taktika normalizacije odnosa utemeljena je na trojnom sastanku nemačkih, austrijskih i libijskih predstavnika. Učesnici su bili Saif al Islam al Gadafi, kao predvodnik libijske delegacije, ministar spoljnih poslova Nemačke Frank Valter Štajnmajer i Austrijanka Benita Ferero-Valdner, u funkciji komesara EU.

Utanačeni tok zbližavanja – isplata obeštećenja porodicama žrtava side, puštanje svih optuženih na slobodu, potom zvanična najava normalizacije odnosa – bio je planiran za jun ove godine, potkraj perioda nemačkog predsedavanja EU. Međutim, došlo je do trzavica, izazvanih bugarskim insistiranjem da se suma odštete umanji za 44 miliona dolara, na ime kompenzacije za libijske dugove Bugarskoj. Potom je došlo do nesuglasica – ko bi trebalo da isplati tranšu od daljih, nedostajućih 74 miliona dolara, koje je na kraju uplatio Moamer Gadafi: "Dobri odnosi su bitniji od nekoliko miliona dolara."

Jedan od najstarijih francuskih listova, alzaski DNA zapitao se – šta je zapravo bio smisao francuskog mešanja? Uticajno glasilo francuskih katolika "Kroa" bilo je direktnije: "Nadajmo se da Sarkozijevi nisu imali nameru da izvuku korist iz libijske tragedije."