Milion ljudi videlo Teslinu urnu

Najvrednija srpska urna – kugla koja čuva posmrtne ostatke Nikole Tesle, pohranjena u muzeju posvećenom ovom naučniku, gde ju je za više od pola veka videlo oko milion poštovalaca – na prvi pogled, ne varniči poput njegovih najvećih izuma. Pepeo oca trofazne struje počiva u posebnoj prostoriji i nije predviđeno da se oko njega pojavljuje elektricitet, ali upravo su varnice ono što je u poslednjih mesec dana prouzrokovala diskusija oko toga gde bi ova naučna „relikvija” trebalo da bude smeštena.

Šta god da bude odlučeno i koja god strana da prevagne, u Muzeju Nikole Tesle pozivaju se na dokumenta koja se ovde čuvaju u zbirkama s njegovom zaostavštinom. U Muzeju tvrde da ne postoji nijedan zapis niti bilo kakvo svedočanstvo o tome da se veliki pronalazač izjasnio kako i gde želi da počiva.

– Zbog toga su o svemu što je povezano s njegovom sahranom i zaostavštinom odlučivali njegovi najbliži srodnici – sestrić Sava Kosanović, a po njegovoj smrti 1956. i Teslina sestričina Milica Trbojević – ističe kustos Milica Kesler.

U Muzeju tvrde da na osnovu Teslinih beležaka nije sporno da je on priznavao svoje srpsko poreklo, ali nije negirao ni da je američki građanin.

– Činjenica je da je Tesla 1892. posetio Beograd. Za njega je organizovan prijem kod kralja Aleksandra Obrenovića, kao i susret s Jovanom Jovanovićem Zmajem i večera kod industrijalca Đorđa Vajferta. Činjenica je da je bio u kontaktu i sa Srbima u Americi. Za njegovu urnu ovde je projektovan memorijalni prostor koji nije osmislio bilo ko, već vrhunski stvaraoci, poput Marija Maskarelija, Nebojše Mitrića i Milana Pališaškog – kaže Milica Kesler.

U Muzeju Nikole Tesle danas se čuva čak 156.000 listova dokumenata, 1.000 fotografija i oko 1.100 ličnih predmeta, kao i knjige iz njegove biblioteke.

– Naša ideja je da se njegova urna ne odvaja od tih predmeta, jer postoje brojni primeri u svetu da u istoj ustanovi počivaju posmrtni ostaci poznatih ličnosti i njihova zaostavština – poručuje naša sagovornica.

Milica Kesler dodaje da, na osnovu njihove građe, veliki pronalazač nije često izražavao političke stavove, ali je 1941. u SAD otvoreno pozivao da se pomogne borba protiv okupacije Jugoslavije.

– Po svemu što je zapisao i čitao, moglo bi da se kaže da je bio kosmopolitski nastrojen. Ali ono što je tačno jeste da je Tesla slovio za interesantnu ličnost u javnosti još za života i da su ga pratile mnoge misterije. Tako je postao i umetnička inspiracija, pa su u delima nekih stvaralaca objavljivani brojni izmišljeni intervjui s njim koji pobuđuju maštu – kaže Milica Kesler.

Upravo je svrstavanje Tesle u sferu moderne umetnosti i fikcije delimično doprinelo da se oko ovog genija i danas ispredaju mitovi. I dok se američka javnost često bavi kontroverzama oko njegovih pronalazaka i teško dokazivim činjenicama, poput onih da je nadrealno superoružje – zraci smrti – njegovo delo, ili da je doprineo „Filadelfija eksperimentu” kada su, navodno, nestajali brodovi, u Srbiji je česta tema interesovanja i njegov privatni život, preciznije – odnos prema poreklu, porodici, korenima... Taj deo Tesline biografije ponovo je aktuelizovan posle inicijative o premeštanju njegove urne, kao i spekulacija o tome šta je želeo da poruči pred kraj života.

– Ono što Teslina dokumentacija potvrđuje jeste i to da pred smrt nije ostavljao nikakvu posebnu poruku. Poslednje što je zapisao, prema onome što je Sava Kosanović sačuvao, bile su naučne formule za neki od njegovih pronalazaka – zaključuje Milica Kesler.

Nikola Belić

-----------------------------------------------------------

Novac ga nije zanimao

Nikola Tesla preminuo je 7. januara 1943, u 87. godini, a na komemoraciji je govorio i gradonačelnik Njujorka Henri Lagvardija.

– Mogao je postati najbogatiji čovek u Americi, ali jednostavno nije to želeo. Želeo je uspeh koji je namenio drugima. On je voleo ljude i bio je naučnik – genije, pesnik nauke. Novac ga nije zanimao, a sve što je postigao, učinio je u skladu sa svojim prirodnim darom, koji mu je u njegovoj rodnoj zemlji podarila majka – poručio je tada Lagvardija, govoreći o Tesli.

Oproštajni govor napisao je Slovenac Luj Adamič, a hrvatski violinista i Teslin prijatelj Zlatko Baloković i hor „Slovan” izveli su kompozicije „Ave Marija” i „Tamo daleko”.

Zaostavština i urna povereni su njegovom sestriću Savi Kosanoviću, koji je plaćao ležarinu za Tesline stvari u magacinu na Menhetnu.

Sava je 1951. prihvatio da se sve Tesline stvari prenesu u Beograd, a u tu svrhu je 1962. godine osnovan i njegov muzej u glavnom gradu tadašnje Jugoslavije. U Muzeju Nikole Tesle kažu da je Kosanović ujedno bio i predsednik Komisije za Teslinu zaostavštinu.

– Kosanović je bio u dilemi i da li bi Teslina urna trebalo da ostane u SAD. Posle njegove smrti 1956, njegova naslednica postala je Milica Trbojević, ćerka druge Tesline sestre. Uz njeno odobrenje, urna je 1957. preneta u naš muzej – navodi Milica Kesler.

-----------------------------------------------------------

Sava Kosanović – ministar kraljeve i Titove Jugoslavije

Teslin sestrić i srpski i jugoslovenski političar Sava Kosanović bio je aktivan i u predratnoj i u posleratnoj Jugoslaviji. Sekretar Samostalne demokratske stranke Svetozara Pribićevića postao je 1926, a 1927. prvi put je postao narodni poslanik. Već 1928. poveo je inicijativu protiv policijske represije i korupcije. Pred potpisivanje Trojnog pakta javno se suprotstavio fašizmu, a kao ministar snabdevanja u vladi Dušana Simovića ušao je posle puča 27. marta 1941. Navodno je došao u sukob s većinom svojih kolega koji nisu podržavali partizane, a od aprila 1942. do 1944. živeo je u emigraciji u SAD. U julu 1944. postao je ministar u vladi Ivana Šubašića i prešao na Vis. Od marta 1945. bio je ministar informacija u vladi Josipa Broza, a od 1946. ambasador u Americi i član više diplomatskih delegacija, među kojima su i one na vanrednim zasedanjima Ujedinjenih nacija. U Jugoslaviju se vratio 1949. i tu obavljao još nekoliko funkcija.

-----------------------------------------------------------

Braon oči u pasošu, zelene u mitovima

Milica Kesler kaže da su predmet spekulacija postali ne samo Teslini pronalasci i spisi, već čak i njegov fizički izgled.

– Pojedini posetioci tvrdili su nam da je Tesla imao izrazito zelene ili plave oči, što je i danas moguće pronaći u nekim spisima. Posedujemo dva dokumenta – Teslin austrugarski pasoš i potvrdu da je ušao na teritoriju SAD. U obe ove isprave, s obzirom na to da tada nije bilo fotografisanja putnika, u fizičkom opisu putnika navodi se da je Tesla imao braon oči. Koja je verovatnoća da su carinici dve takve države mogli da pogreše – pita Milica Kesler.