Post festum

Koliko već dugo govorimo o neredima na našim fudbalskim i ne samo fudbalskim stadionima? Koliko dugo javnost ove zemlje očekuje da se protiv takvog, najblaže rečeno, nesportskog ponašanja takozvanih navijača, preduzmu energične mere i jednom za svagda uvede red, stvari postave na svoje mesto i onemoguće divljanja raznoraznih grupa i grupica očajnih, ili ne, svejedno, koji su evo doveli i do toga da organi Evropske fudbalske unije isključe Partizan iz Kupa Uefe na godinu dana.?

Kazna predstavlja težak udarac za naš fudbal, posebno za Partizan, klub koji je u pripremnom periodu pred ovu sezonu uložio veliki novac u dovođenje stranaca i gajio ambicije da se uspešno nosi s rivalima iz Evrope.

Danas već to su pusti snovi. Teško je, naime, poverovati da bi eventualna žalba "crno - belih" bila uvažena...

Predebeo je dosije naših "nestašluka" u Evropi i kod kuće, da bi organi Uefe sutra imali olakšavajuće okolnosti. Mi, jednostavno spadamo u onu kategoriju koja se označava sintagmom "od ranije poznati organima...". S takvom "preporukom" treba se zapitati kako nam se ranije nešto slično nije dogodilo. Zar podatak da je Partizan u poslednjih 36 nastupa u evropskim takmičenjima čak 25 puta bivao kažnjavan zbog izgreda svojih "vernih navijača" ne govori dovoljno sam za sebe?

"Grobari sahranili Partizan", naslov objavljen u nekoliko dnevnih listova verovatno najbolje odražava i suštinu stvari.

Ali, slučaj ""crno - belih" samo je tužan epilog dugogodišnjeg stanja stvari u nekim našim sportovima, zapuštenosti od države, Fudbalske organizacije, organa uprave, pa i sportske štampe. Svi oni, podjednako, a ovi poslednji možda ponajviše, snose odgovornost za eskalaciju nasilja, nesportskog ponašanja, i svega onoga protiv čega se, sve više i sve odlučnije bore svetske i evropske sportske asocijacije. Zar im nije poznato da je jedna od preambula Uefe i ne samo nje, borba protiv nasilja, nesportskog ponašanja i rasne, verske i svake druge diskriminacije?

Kao da se ne zna da su navijači postali partneri upravama klubova, u slučaju Partizana dobijali čak i udarne stranice u štampi, zahtevali da odlučuju o svim pitanjima, smenjivali rukovodstvo. Zar je nepoznato da većina klubova plaća svojim navijačima put na utakmice koje se igraju van zemlje, pomažu im pri vađenju viza, daju zaštitu pred policijom.

A šta je s tako dugo najavljivanim, a iz misterioznih razloga odlaganim donošenjem Zakona o sportu i Zakona o suzbijanju nereda na sportskim borilištima?

Previše je znakova pitanja iza nabrajanja svih problema u našem sportu da bi i posle svega odgovorni u klubovima, oni u državi, koji tako pompezno dočekuju naše uspešne sportiste, osvajače medalja, (kao i sredstva informisanja), ostala nema, ili se oglasila kakvim saopštenjem koje bi bilo više pokriće za dosadašnji nehaj, nego najava hitne akcije. Ako se sada stvari ne shvate najozbiljnije, samo je pitanje dana kada će se i neka naša reprezentativna selekcija naći na tapetu, i biti isto tako kažnjena zbog ispada navijača.

Neko će možda reći da to nije samo naš problem, da takvih nesportskih, i divljačkih ispada navijača ima i drugde, u Italiji (navijači Lacija), Hrvatskoj, Velikoj Britaniji, Holandiji, Poljskoj, Danskoj. Tačno, ali to nije naš problem i pada u vodu naša paranoidna sklonost ka izjednačavanju stvari, po sistemu, "a kako oni, zašto samo mi, zašto nas mrze". Možda u ovim rečima ima i malo istine, ali to ne daje nikom za pravo da bezobzirno tera inat s našim sportom zarad nekog svog bolesnog doživljaja, lične, ili grupne frustracije i nezadovoljstva. Jer, ceh, ipak, plaćaju naši klubovi i naši sportisti.

A sve ovo, na žalost, mogli smo da predvidimo. Nije malo onih koji su upozoravali da se može dogoditi najgore, ali kao da se to ticalo nekog drugog. Valjda nam je to u genima, da sve shvatimo post festum, kada bude kasno...