Video-kamere nad deponijama

Procena je da se u Srbiji godišnje baci više od dvadeset miliona tona otpada. Ali, sav otpad ne završi na uređenim deponijama koje su predviđene za odlaganje čvrstog komunalnog otpada. Gotovo trećina se odlaže na divljim deponijama, kojih ima pored puta, na obalama reka i jezera, a u poslednje vreme i u novoizgrađenim naseljima. Divljih deponija ima oko 6.000, mada se njihov broj stalno menja pošto se neke saniraju, ali niču nove.

Pojedine opštine preduzimaju razne akcije za uklanjanje divljih deponija sa svoje teritorije. Tako je komunalna inspekcija Požarevca uvela video-nadzor nad pojedinim ugroženim lokacijama, kako bi lakše otkrila i kaznila građane koji otpad odlažu izvan deponija. Ovaj projekat video-nadzora divljih deponija pokazao se uspešnim, pa su požarevačke vlasti rešile da u njega ulože milion dinara.

Kako kaže Branimir Jovančićević, profesor Hemijskog fakulteta, zbrinjavanje otpada predstavlja ozbiljan problem u Srbiji, s obzirom na to da se stalno uvećavaju količine otpada. Problem upravljanja otpadom gotovo je identičan u celoj Srbiji.

Gradske deponije ne zadovoljavaju kriterijume sanitarnih deponija, već su to uglavnom kontrolisana smetlišta. Javnih površina koje nisu pod smećem sve je manje. "Zbog toga se možemo s pravom pitati da li to Srbija postaje svojevrsna ’zemlja kontejner’. Nažalost, veliki broj građana ovu pojavu i ne primećuje. Naprotiv, doprinosi joj. Primeti je tek ukoliko nagomilano đubre, divlja deponija, neprijatno zamiriše. Razbacano đubre postalo je deo normalnog životnog prostora", ističe Jovančićević.

U tridesetak opština u Srbiji započeto je izdvajanje otpadne plastike, limenki i papira. Pojedine opštine uvele su sistem "dve kante". U jednu se izdvaja organski otpad, a u drugu plastična ambalaža. Tako se u Inđiji u žutim kesama odvaja plastika, u plavim papir. Opštinske vlasti u Zrenjaninu, Kragujevcu, Subotici i drugim gradovima počele su akciju uklanjanja divljih deponija sa zelenih površina. Gradska čistoća i "Javno zelenilo" izveli su uspešnu akciju čišćenja prilaza Beogradu. Uklonjen je sav otpad sa pet najznačajnijih prilaza Beogradu. Kako primećuje Jovančićević, to je jedina ozbiljna akcija koja je dala konkretne rezultate. I u Užicu je organizovana slična akcija. Pokošena je trava pored užičkih puteva, ali ostao je otpad koji se sada još bolje vidi. To stvara ružnu sliku grada i životne sredine, komentariše ovaj profesor.

U poslednje vreme niču nove divlje deponije u blizini novouseljenih zgrada, jer investitori po pravilu ne nabavljaju kontejnere, mada im je to obaveza. U cenu stanova je uračunato komunalno opremanje, koje podrazumeva i nove kontejnere, ali investitori to izbegavaju. Problem se dodatno komplikuje ukoliko u blizini postoje prodavnice čiji su vlasnici, takođe, dužni da nabave kontejnere za svoje potrebe, ali se ni to ne poštuje pa su kante namenjene kućnom otpadu na pojedinim mestima za jedno prepodne prepune kartonske ambalaže.

Kako sprečiti građane da komunalni otpad, građevinski šut i drugi otpad ne odlažu na zelene površine, stvarajući divlje deponije koje predstavljaju prave ekološke bombe. Kako su nam objasnili u komunalnoj inspekciji Opštine Palilula, zaticanje izvršioca ovog dela na licu mesta izuzetno je naporan i težak posao koji iziskuje stalno prisustvo inspekcije na terenu. Da bi se uspešno suzbila ova pojava neophodno je imati dobru saradnju sa građanima. Novčana kazna od 2.200 do 5.000 dinara uz izdavanje rešenja o otklanjanju otpada, po svemu sudeći, nije dovoljna za nesavesne građane.