Majk Vot – čovek koji je preobrazio pank

Majk Vot, koji će sa svojim bendom „Misingmen” („The Missingmen”) sutra uveče svirati u beogradskom klubu „Gan”, pomalo je nalik Vudiju Alenu. Paralele bi mogle da se povuku već i između njihovih autorskih rukopisa, budući da su obojica skloni mešanju onoga što je naizgled nespojivo.

Tako je Vot bio među prvima koji su kombinovali pank i džez, a danas piše rok opere, koje su, umesto od pompeznih arija, sačinjene od niza ultrakratkih pank pesama, kao što slavni njujorški neurotičar ume da ubaci slepstik humor u Dostojevskog i hor iz grčke tragedije u priču o savremenoj američkoj prostitutki.

Ali, ono po čemu najviše liče jeste to što u Alenovima filmovima glumi svaka holivudska zvezda koju poželi, dok su na Votovim albumima gostovala najveća imena onoga što su i mejnstrim mediji prihvatili kao prvu postavu alternativnog roka. Malo ko drugi može da kaže da su njegove ideje oživljavali članovi bendova poput „Black Flag”, „Saccharine Trust”, „Pixies”, „Sonic Youth”, „Dinosaur Jr”, „Meat Puppets”, „Nirvana”, „Screaming Trees” i „Pearl Jam”.

Mada danas može da bira da li će svoj bas da upari sa gitarom Džoa Baiza ili Nelsa Klajna, Vot ne može da prežali prvog majstora na šest žica s kojim je svirao – Di Buna, gitaristu i pevača s kojim je, još dok su bili srednjoškolci u južnoj Kaliforniji, osnovao grupu „Minutemen”. Ranih osamdesetih godina svrstali su se u bendove koji su preobrazili pank.

Sa Bunovim drhtavim i distoničnim akordima koji su se u razlomljenom ritmu prelivali preko Votovog razmahanog basa, dijalog njihovih instrumenata i neobičnost melodijskih skala mnogima su zvučali više kao sirovi džez. Dijalog se osećao i u njihovim tekstovima, koji su često delovali poput nepovezanih odlomaka iz konverzacije običnih provincijskih šljakera, čime su umeli da odslikaju političku i društvenu situaciju bolje nego gnevne parole iz stihova klasičnih hardkor grupa.

Posle nekoliko albuma, danas klasika andergraund muzike, Bun je poginuo u saobraćajnoj nesreći, a Vota su članovi benda „Sonic Youth” jedva nagovorili da ne odustane od muzike. Formirao je novi bend, „fIREHOSE”, koji se u međuvremenu raspao, ali je Vot ostao važna muzička figura, svirajući u bezbroj projekata, u rasponu od standardnog garažnog roka do nojza i fri džeza.

Koliki je njegov uticaj, svedoči i to što je čovek kojeg većina doživljava kao etalon basiste u alternativnom roku, Fli iz „Red Hot Chili Peppers”, po sopstvenom priznanju samo pokušavao da svira kao Majk Vot, kojem je i posvećen album „Papričica”, na kojem je većina njihovih najslavnijih hitova –  „Blood Sugar Sex Magik”.

U proteklih nekoliko godina Vot je, na poziv Igija Popa, postao i basista „The Stooges”, jednog od njegovih uzora. Tako su se sastavili ljudi koji su utemeljili pank i čovek koji ga je transformisao.