Kredit svakom trećem

Svaki treći zaposleni u Srbiji uzeo je od banke gotovinske zajmove koji čine 38,6 odsto ukupnih kredita. Keš kredite, od kojih je 96 odsto na rok duži od godine, koristi ukupno 600.000 građana.
Narodna banka je zabrinuta zbog rasta gotovinskih kredita, kako po obimu, tako i u pogledu produžavanja njihove ročnosti. NBS će, kako je juče najavio guverner Radovan Jelašić, za nekoliko sedmica razmotriti mere za zaustavljanje rasta dugoročnih gotovinskih kredita za građane, koji su u prvih šest meseci dostigli 92,2 milijarde dinara.

Jelašić nije želeo da precizira kakve će dodatne mere biti preduzete, ali je naglasio da to neće biti retroaktivne ni administrativne "makaze" i dodao da će biti donete u saradnji sa poslovnim bankama.

Da krediti nastavljaju ekspanzivan rast pokazuje podatak da su u ukupnom bankarskom sektoru od januara do juna ove godine povećani za oko 115 milijardi dinara, od čega stanovništvu za skoro 55 milijardi. To je za oko devet milijardi više nego u celoj prošloj godini. Prvi put je zabeleženo da su krediti rasli brže od štednje građana. Prosečna ponderisana kamatna stopa na kredite u Srbiji sada je 12,33 odsto godišnje.

Guverner je naveo da je u prvoj polovini godine nastavljen rast bankarskog sektora povećanjem bilansne suma za 17,7 odsto, odnosno za 208 milijardi na 1.377 milijardi dinara. Da bankama dobro ide potvrđuje i to što je dobit pre oporezivanja svih banaka u prvoj polovini godine dostigla 13,3 milijarde dinara. NBS procenjuje da bi u narednih mesec dana mogla da premaši celokupnu prošlogodišnju, koja je iznosila 16,5 milijardi dinara. Ukupni depoziti povećani su za 17,4 odsto, sa 666 milijardi na 782 milijarde dinara, a ukupni krediti za 21,4 procenta – 633 milijarde dinara.

Posle odluke vlade da nastavi subvencionisanje stambenih zajmova, guverner ne očekuje novi "bum" takvog dugoročnog kreditiranja. Na pitanje šta misli o odluci vlade da od subvencionisanja izuzme kredite u švajcarskim francima, guverner je ponovio ranije upozorenje da su zajmovi u "švajcarcima" daleko rizičniji nego u evrima.

– NBS je zabrinuta zbog povećanja javne potrošnje ove godine za 3,3 odsto, odnosno 80 milijardi bruto domaćeg proizvoda, kao i predviđenog realnog rasta zarada od 13,6 odsto, uz rast produktivnosti od samo pet procenta – naglasio je Jelašić.

Narodna banka će učiniti sve, ponovio je, da baznu inflaciju zadrži na donjoj granici planiranog raspona od četiri do osam odsto, kao i da 2008. godine ostvari ciljani raspon bazne inflacija od tri do šest odsto. Uz stabilan kurs dinara u prvom polugodištu (prosečan dnevni promet je bio oko 300 miliona dolara), inflatorna očekivanja su trenutno "usidrena".

Jelašić je pozitivno ocenio plan iz Memoranduma o budžetu za 2008. godinu da se učešće javnih rashoda u budžetu smanji za 1,5 do dva odsto.

Monetarni odbor je upozorio i na efekte povećanja cena energenata, posebno nafte, koje je od aprila do sada uslovilo osam poskupljenja derivata, kao i na neizvesnost u pogledu korekcije regulisanih cena, što će sve uticati na dalje kretanje bazne inflacije.

-----------------------------------------------------------

Referentna stopa ostaje 9,5 odsto

Na osnovu procene da će porast bazne inflacije u julu biti znatno ispod junskog od 0,5 odsto, Monetarni odbor NBS zadržao je referentu kamatnu stopu na 9,5 odsto. Istovremeno, guverner je juče upozorio na rizike koji mogu ubrzati rast bazne inflacije u narednim mesecima, a time i zaokret u vođenju monetarne politike.

Zabrinjavajuće je, istakao je Jelašić, što su od ukupnog povećanja cena od 4,3 odsto od januara do juna, 3,6 odsto činile cene pod kontrolom države. Guverner je vladi preporučio da se povećani prihodi iz budžeta, nastali povećanjem administrativnih cena, ne troše kako se ne bi i dalje povećavala javna potrošnja.

B. Dumić

-----------------------------------------------------------

Od Svetske banke 192,5 miliona dolara kredita

Vlada Srbije i Svetska banka sklopile su juče sporazume o kreditima za pet projekta u vrednosti od 192,5 miliona dolara. Sporazume su potpisali ministar finansija Mirko Cvetković i novi direktor Kancelarije Svetske banke u Srbiji Sajmon Grej.

Novac je namenjen za projekte rehabilitacije sistema za navodnjavanje i odvodnjavanje (50 miliona dolara), regionalnog razvoja Bora (43 miliona dolara), energetsku efikasnost u Srbiji (28 miliona dolara), rekonstrukciju puteva (50 miliona dolara) i za reformu poljoprivrede u tranziciji (21,5 miliona dolara). "Od ukupno 192,5 miliona dolara, 4,5 miliona su donacije, tako da je ukupno zaduženje 188 miliona dolara, a u okviru tog kredita 20 miliona se dobija po IDA uslovima, a 168 miliona dolara po uslovima Svetske banke", izjavio je na konferenciji za novinare ministar Cvetković. "IDA uslovi su praktično beskamatni sa 10 godina grejs perioda, 20 godina otplate, sa stopom od 0,75 odsto, ali to nije kamatna stopa već trošak administracije kredita", kazao je on i dodao da su IBRD uslovi takođe povoljni: na 17 godina sa pet godina grejs perioda.

Direktor kancelarije Svetske banke u Beogradu Sajmon Grej izjavio je da je potpisivanje ugovora važno za socijalnu sigurnost svih građana koji će imati korist od tih projekata. "Projekat za regionalni razvoj Bora pomaže važnu oblast u Srbiji, pruža pomoć u zapošljavanju i zaštiti životne sredine", kazao je Grej.

On je dodao da se reforma u poljoprivredi odnosi uglavnom na oblast Stare planine i pomoć malim proizvođačima da budu konkurentniji. "Nadamo se da će razvoj saobraćaja pomoći da što više građana bude uključeno u ekonomski razvoj Srbije" kazao je on.

Projekat za putnu mrežu obuhvata popravku 113 kilometara glavnih i regionalnih saobraćajnica u Srbiji, a na području Mačve i Kolubare nastaviće se i pilot-projekti održavanja 1.200 kilometara puteva. "Projekat energetske efikasnosti treba da pomogne one koje imaju manje mogućnosti da učestvuju u ekonomiji, jer pomaže domove za nezbrinutu decu i bolnice", kazao je Grej.

On je dodao da projekat navodnjavanja i odvodnjavanja treba da doprinese rešavanju izazova klimatskih promena i sprečavanju poplava. "U naredne četiri godine Svetska banka će partnerski odnos sa Srbijom regulisati i strategijom o partnerstvu", kazao je Grej.

Koordinator Svetske banke za jugoistočnu Evropu i centralnu Aziju Orsalija Kalancopulos kazala je da je rok za sprovođenje projekta od tri do četiri godine.

Beta