Sprave u igraonicama i dalje bez kontrole

Prošla su dva meseca od incidenta na Beogradskom sajmu, kada se prilikom prevrtanja vazdušnog tobogana povredilo četvoro učenika OŠ „Aca Milosavljević” iz Rušnja.

Zahtevi javnosti da se u ovu oblast uvedu bezbednosni standardi u međuvremenu su utihnuli, vlasnici igraonica nastavljaju po starom i ne kontrolišu rekvizite, iako ih na to obavezuje Zakon o opštoj bezbednosti proizvoda.

– Dečje igraonice se u Agenciji za privredne registre vode kao ugostiteljski objekti, a inspekcijske službe koje ih kontrolišu od vlasnika ne traže obavezni sertifikat da su im rekviziti bezbedni. Taj dokument bi morale da traže i lokalne samouprave, koje izdaju dozvolu za otvaranje – kaže Marko Stojčić, čija je firma akreditovana za izdavanje sertifikata o bezbednosti rekvizita.

Prema njegovim rečima, od 2009. kada je usvojen Zakon o opštoj bezbednosti proizvoda, nijedan od vlasnika igraonica, a danas ih u Srbiji ima oko 500 (polovina u Beogradu), nije mu se obratio radi dobijanja sertifikata. To dovoljno govori o temeljitosti rada inspekcija koje bi morale da se staraju o primeni ovog zakona.

Što je najgore, ni veliki broj roditelja ne razmišlja preterano o ovoj temi.

– Nevladina organizacija Inicijativa za bezbednost dece i mladih sprovela je anketu na temu da li roditelji traže dokaz od vlasnika igraonica da su rekviziti bezbedni. Prema toj anketi, oko 85 odsto roditelja je na pitanje: „Da li mislite da je vaše dete bezbedno u igraonici?” odgovorilo: „Mislim da jeste” – ističe Stojčić.

Kada je reč o igraonicama na otvorenom, za njih je zadužena komunalna policija. Ona je ovlašćena da od vlasnika traži sertifikat o bezbednosti rekvizita.

Što se tiče javnih dečjih igrališta u nadležnosti lokalnih samouprava, poslednjih godina došlo je do pozitivnih pomaka, naročito u Beogradu, Novom Sadu, Subotici, Nišu, Šapcu, Kragujevcu i Kraljevu. Igrališta su usklađena sa domaćim standardima, ustanovljenim po evropskom modelu.

– Opštinske službe utvrdile su gde postoje nebezbedni rekviziti i počeli da ih uklanjaju. Među takvim spravama, u Beogradu su vrteške u obliku jajeta pored Doma Narodne skupštine Srbije, kao i nekoliko popucalih plastičnih tobogana čije oštre ivice mogu da ozlede decu. Na nekim igralištima polomljeni su noseći elementi rekvizita, štrče ekseri, drvene grede – nabraja Stojčić, koji je konstruisao oko 250 igrališta širom Srbije.

Aleksandar Gavrić, predsednik Sportske organizacije „Avantura park”, ističe da već godinama apeluje na gradske vlasti da se i u oblasti zabavnih parkova i radova na visini (uz pomoć užeta) obezbedi dosledna primena zakona.

Kako ističe, u Srbiji ne postoji instanca koja bi zainteresovanom za otvaranje avantura parka mogla da izda instrukcije po kojim bezbednosnim standardima treba da ga izgradi i održava jer – naša zemlja nema stručnjaka u toj oblasti. Gavrić kaže da se za rad u svom avantura parku na Adi Ciganliji godinama obučavao u Francuskoj.

– Država treba da okupi ljude koje imaju iskustvo u radu parkova za zabavu, kako bi predložili šta sve treba urediti, a zatim da oformi komisiju koja će to pretočiti u propise. Upravo takvu inicijativu pre dva meseca sam uputio Siniši Malom, još čekam poziv iz Skupštine grada – zaključuje Aleksandar Gavrić.

Gradski propisi regulišu komunalni red, a ne bezbednost sprava

Posle incidenta na Beogradskom sajmu, Sekretarijat za inspekcijske poslove je, uz saglasnost privremenog veća, prošlog meseca podneo inicijative Ministarstvu trgovine i Ministarstvu privrede, nadležnim za poslove standardizacije, za donošenje propisa koji bi uredili bezbednost na dečjim igralištima, u igraonicama, avantura parkovima...

Ti akti trebalo bi da preciziraju bezbednosne zahteve koji će važiti za opremu za igru i rekreaciju na otvorenom, način na koji će se proveravati ispunjenost tih zahteva, kao i ko je nadležan za inspekcijski nadzor nad primenom ovih propisa.

U sekretarijatu pojašnjavaju da je gradskim odlukama, u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji, Skupština grada propisala uslove i način postavljanja opreme za igru i rekreaciju u zabavnim parkovima, cirkusima, sportskim i montažnim objektima za rekreaciju i zabavu dece, ali da oni regulišu samo komunalni red, a „ne i pitanje bezbednosti navedenih uređaja i opreme”.