Opozicija izgubila izbore pre raspisivanja

Kako opozicija nije shvatila kako će proći na izborima? Istraživanja su pokazivala da raste broj opredeljenih za SNS, pa je logično da je za ostale stranke manje mesta u parlamentu, koji ima 250 poslaničkih mandata.

Istraživači su stalno beležili novi i novi skok naprednjaka, ali ipak nije izostalo iznenađenje kada u parlament nisu ušli prvi put DSS ali i URS i LDP. DS i NDS su samo prešli cenzus. Gubitnicima su se pridružile i desne partije: SRS i Dveri.

Naše sagovornike smo pitali kako ove stranke nisu shvatile šte se događa i zašto je Srbija praktično bez opozicije.

Vladimir Goati, direktor „Transparentnosti Srbija”, kaže da je opozicija imala, više nego što je potrebno pokazatelja, za mudre lidere, da je SNS odskočio.

„Kada imate takve podatke teško da ćete nešto promeniti, šta god uradili. Prosto kao da su čekali presudu. Nisu donosili radikalne odluke, kao što bi bilo zbijanje redova, već su preovladale emocije i liderstvo. Neki su precenili vlastitu snagu i popularnost kao Boris Tadić koji je imao veći sukob s DS-om nego sa SNS-om jer se nova stranka formira tri do tri i po godina pre izbora. Za DSS je bilo jasno da su oko limita, a jedan od pokazatelja je da su od 2007. godine imali sve manje poslanika. Za URS se dva puta desilo čudo, iako im istraživanja nisu bila naklonjena, ali sada nisu prešli cenzus. LDP je najmanje sistematski radio.”

Goati kaže i da nigde u regionu ishod izbora nije sličan našem.

„Partijski sistem se promenio, on jeste višepartijski ali s jednom dominantnom strankom. Opozicija će imati problem jer kada nije u parlamentu gubi vidljivost, kretanje, stavove i finansiranje. Sve to ne da malim partijama da se uspnu. U Nemačkoj i Sloveniji je dovoljno da partija osvoji jedan odsto na izborima i da bude finansirana. U Sloveniji je Ustavni sud taj procenat pomerio na 0,5 odsto, dok kod nas moraju da pređu cenzus od pet odsto. Dakle, voz je otišao i krava muzara ne postoji. Stranke se finansiraju od države ali i od donatora, ali oni će dati novac velikim strankama jer nikakvog odricanja i altruizma nema. Male partije ne dobijaju donacije, a članarinu ljudi uglavnom ne plaćaju. Zato će ući u nove izbore sa slabijom infrastrukturom i padom popularnosti lidera. Biće pretrčavanja u parlamentarne stranke i kada se to prvi put dogodi biće gnušanja.”

Branko Radun, politički analitičar, kaže da su neki lideri shvatali šta će se dogoditi i iz nekih razloga nisu uspeli da naprave koalicije.

„Ali, ne rešava se sve ni koalicijama. Veliki deo je procenio da neće proći dobro, ali sujete i političke igre su ih blokirale. Da su se udruživali da bi dobili izbore pitanje je kako bi prošli sledeći put. U istraživanjima je izgledalo da će proći. Na rezultat DSS-a je uticala i kampanja koja je idejno bila loša kao i LDP-ova. Jedna je stvar da li vam je neko simpatičan, a drugo je da im se da glas. Oslanjanje na sigurne glasove se pokazalo kao nesigurno jer neko od tih ljudi ne izađe na glasanje. Neke stranke su promašile temu. Svi koji nisu prešli cenzus (DSS, URS, LDP) ali i DS i NDS nisu uspeli ni personalno da nametnu lidere. Slogan „Demokratija je na staroj adresi” je priča o stranci i tradiciji, a u kampanju je trebalo ići s Draganom Đilasom i to za celu Srbiju a ne prevashodno za Beograd i Vojvodinu. Jer, ako se lider kandiduje za gradonačelnika zašto bi neko iz Pirota glasao za njih? Nisu prepoznali promene, ostali su negde zakovani i pasivni. Ako nudite samo prošlost i stare zasluge ne možete dobiti.”

Radun smatra i da to što je politika LDP-a vladajuća nije dovoljno da uđu u parlament.

„Oni kažu glasajte za nas jer smo bili u pravu. Pored toga koalicija sa Zukorlićem im je više štetila nego što im je koristila. Mora se reći i da su izbori prilično realni i da svako dobije šta zaslužuje. Neke stranke vreme jeste pregazilo a ljudi glasaju zbog budućnosti. Opozicija je izgubila izbore i pre nego što su raspisani.”

Dejan Vuk Stanković, politički analitičar, kaže da se opozicija vodila političkom inercijom, smatrajući da uvek postoje sigurni birači.

„Nisu shvatili razočaranje birača iz korpusa od 5. oktobra. Listi gubitnika DSS, URS i LDP treba dodati i DS i NDS, ali i Dveri i SRS. Olako su shvatili pozicije i dobili kaznu. LDP nema ekskluzivno pravo na reformski kurs, dok DSS nije shvatio koliko njihova retorika ne motiviše građane. URS-u je smetalo to što ne startuje s pozicija vlasti. DSS, URS i LDP nemaju mnogo šansi da se vrate na političku scenu, a DS i NDS će se boriti za parče uticaja.”