Srpske vibracije na severu Evrope

Norveška je danas retko mesto na svetu, gde možeš da se baviš kreativnim umetničkim radom, bez straha da li ćeš od tog posla moći da preživiš i da izdržavaš porodicu, kaže za „Politiku” srpsko-norveški kompozitor, profesor ritmike i „improvizacije u vezi sa balkanskom muzikom” na konzervatorijumu u Trondhajmu Jovan Pavlović.

Iako već dve decenije živi i radi u Norveškoj, gde ga je Skupština regiona Južnog Trondelaga proglasila 2010. umetnikom godine, Jovan Pavlović je u Beogradu, uz pomoć norveške ambasade osnovao udruženje „Tuti Srbija”.

Glavni cilj ove organizacije su seminari talentovanih muzičara iz celog sveta, koji se završavaju zajedničkim koncertom.

„Svi govorimo istim jezikom, pa iako počinjemo od nule, postižemo jako dobre vibracije”, objašnjava Pavlović.

Norvežani imaju poseban sluh za Srbe i Jugoslovene još od Drugog svetskog rata kada je u trinaest logora u Norveškoj bilo internirano oko četiri hiljade Jugoslovena, među njima 3.840 Srba. Manje od polovine interniranih je uspelo da izbegne smrt u nacističkim logorima, i to zahvaljujući domaćem stanovništvu koje im je dostavljalo hranu i lekove.

Dobre vibracije se u mirnodopskim uslovima nastavljaju preko zajedničkih umetničkih projekata, pa će tako majski 26. internacionalni džez festival u Trondhajmu biti u ritmu srpske i balkanske muzike. Jovanu Pavloviću poveren je originalan zadatak: da na gotovu pop-muziku jednog od najpopularnijih skandinavskih bendova „Knudsen i Ludvigsen” navuče balkansko džez odelo, kako to sa zadovoljstvom i bez ikakvog čuđenja konstatuju norveški listovi, najavljujući trondhajmski festival kao veliki događaj u Skandinaviji i Evropi. Balkanski etno-džez aranžman pri tome ne sme da poništi prepoznatljivost popularnih pesama „Knudsen i Ludvigsena”. 

Etrnst Vigo Sandbak, direktor trondhajmskog festivala, takođe profesor na konzervatorijumu, uveren je da je baš Pavlović pravi umetnik za ovakav poduhvat. Zatekli smo ga sa Jovanom Pavlovićem u prostorijama Ustanove kulture Palilula u Beogradu, gde je i malena kancelarija Tuti Srbije. Njih dvojica zajedno biraju nekoliko mladih talenata iz Srbije koji će pohađati muzički seminar u Trondhajmu u vreme festivala.

Na pitanje kako to da je Norveška za razliku od mnogih drugih zemalja spremna da toliko novca odvoji za umetničke projekte Ernst Vigo Sandbak odgovara kako Norvežani imaju sreću što im se naftno bogatstvo nije pretvorilo u kletvu.

„Kod nas svaka opština, čak i na krajnjem severu, mora po zakonu da ima umetničku školu, gde se od malih nogu uče muzika, likovna umetnost ili teatar”, kaže Sandbak.

Zamislite kako bi to bilo, kada bismo duge zimske noći, bez ikakve dnevne svetlosti, provodili u tišini bez umetničkih vibracija.

A kako to izgleda u proleće i leto, reći će vam srpski Norvežanin Jovan Pavlović:

„Prošlog juna izlazio sam sa neke svirke u Trumsu (grad na severu Norveške) i bilo jedan ujutru. Napolju me je zaslepilo bleštavo svetlo. Stavio sam naočare za sunce i otišao u hotel da spavam.

Trondhajm je južnije, ali dovoljno severno da će i u maju, kad počnu džezerski dani, biti puno svetla za balkanske vibracije.”