Mokranjčeva zadužbina nije ćutala

 Idući u susret velikom jubileju, Mokranjčeva zadužbina je krajem 2012, kod Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije pokrenula inicijativu za obeležavanje 100. godišnjice smrti Stevana Mokranjca 2014. Mokranjčeva zadužbina je predložila da se na nivou države formira Odbor za obeležavanje 100. godišnjice smrti Stevana Mokranjca koji bi inicirao i koordinisao sve aktivnosti vezane za jubilej na unutrašnjem i međunarodnom planu, dok bi Ministarstvo obezbedilo sredstva. Mokranjčeva zadužbina je koncipirala i noseći program čiji je autor bio akademik Dejan Despić i koji je trebalo da izvede Hor RTS-a u gradovima Srbije i u nekoliko evropskih centara. Mokranjčeva zadužbina je takođe bila spremna da bude i organizator ovih aktivnosti.

Kako je tadašnji ministar Bratislav Petković načelno prihvatio ove predloge, u dogovorenom roku od deset dana, Mokranjčeva zadužbina je sačinila i uputila Ministarstvu predlog za sastav Odbora za obeležavanje stogodišnjice smrti Stevana Mokranjca, dok je imenovanje Odbora bilo u nadležnosti Ministarstva. Prema predlogu Mokranjčeve zadužbine, predsednik Odbora bi bio ministar kulture i informisanja (što je tadašnji ministar Petković i prihvatio), dok je predloženo i angažovanje društveno– političkih zajednica, kroz uključivanje funkcionera iz sredina širom Srbije. Predlog Mokranjčeve zadužbine za sastav Odbora prte toga je razmotren  i na sastanku Odeljenja likovne i muzičke umetnosti SANU gde je jednoglasno podržan i preporučen Ministarstvu na usvajanje. Do polovine februara 2013. Odbor je trebalo da se konstituiše i da potom započne svoj rad.

Međutim, Odbor za obeležavanje stogodišnjice smrti Stevana Mokranjcanikad nije ugledao svetlost dana. Zbog ondašnjih tekućih aktivnosti, Ministarstvo je kasnilo u imenovanju članova Odbora, a uskoro je došlo i do rekonstrukcije Vlade Srbije i promene ministra, pa je čitava inicijativa zaustavljena. Mokranjčeva zadužbina, do danas, i pored toga što se više puta usmeno i pismeno obraćala najvišim funkcionerima u Ministarstvu, nije dobila nikakav odgovor zašto već dogovoren postupak nije i realizovan, kao ni na pitanje upućeno pismeno uoči 2014: na koji način Ministarstvo planira i šta preduzima da bi se dostojno obeležio veliki jubilej Stevana Mokranjca?

Suočena sa ovakvom situacijom, Mokranjčeva zadužbina se okrenula svojim pojedinačnim projektima. Pokušaji predstavljanja Mokranjčevog dela na međunarodnom planu, posle kontakata sa više zemalja, nisu urodili plodom, usled izostanka makar delimičnog finansiranja iz Srbije. Tako će povodom obeležavanja veka Mokranjčeve smrti koja će se navršiti 28. septembra 2014,  Mokranjčeva zadužbina, zajedno sa Zadužbinom Ilije M. Kolarca i Kulturnim centrom Beograda, organizovati manifestaciju “Osu se nebo zvezdama” koja će se održati 27- 28. septembra na Kolarcu, očekujući da će podršku ovoj manifestaciji dati Grad Beograd čiji je stanovnik Mokranjac bio tokom niza svojih najzrelijih godina.

Što se tiče delatnosti Mokranjčeve zadužbine za koju kompozitor Zoran Hristić, kako sam kaže “nije čuo”, ona se odvija u obimu u kome je to moguće,  javna je i zabeležena na njenom sajtu. 

Osnovana u novembru 2005, Mokranjčeva zadužbina je svečano proglašena u Mokranjčevoj rodnoj kući u Negotinu 9. januara 2006, na 150. rođendan kompozitora. Njena prva aktivnost bilo je zauzimanje za dostojnu proslavu 150. godišnjice rođenja Mokranjca, ali tadašnje Ministarstvo kulture nije imalo sluha za tu ideju, pa je ovaj događaj prošao gotovo nezapaženo, u senci jubileja Volfganga Amadeusa Mocarta i Jovana Sterije Popovića.

Uprkos okolnostima u kojima deluje, suočena sa nepovoljnom društveno – ekonomskom situacijom, a posebno u kulturi, Mokranjčeva zadužbina nije mogla da razvije svoju punu aktivnost koja je predviđena njenim statutom. Za razliku od Vukove zadužbine iza čijeg je osnivanja 1989. stajala država, osnivači Mokranjčeve zadužbine su 16 institucija iz područja kulture i obrazovanja, gotovo podjednake finansijske (ne)moći, zbog čega se finansiranje Mokranjčeve zadužbine  odvija jedino po osnovu pojedinačnih projekata. Ipak, blisko povezana sa Negotinom i “Mokranjčevim danima”, Mokranjčeva zadužbina je do sada uspešno realizovala manifestacije “Odjeci Mokranjčevih dana 2010” i “Odjeci Mokranjčevih dana 2011” u Beogradu, a 2012.   “Odjeci“ su realizovani u Beogradu, Novom Sadu i Kragujevcu. Zahvaljujući dobroj komunikaciji Mokranjčeve zadužbine i Ambasade Belorusije u Srbiji, posle gostovanja hora Salutaris u Beogradu, potpisan je i Program saradnje iz oblasti kulture i umetnosti između Srbije i Belorusije do 2017.

U ime Mokranjčeve zadužbine

Predsednik, akademik Dejan Despić

Upravnik, mr Bodin Starčević