Dva brata i jedno ostrvo

Uprkos vestima o oporavku, postalo je mnogo izvesnije da se Fidel Kastro ne vraća na glavnu političku scenu, pošto je povodom kubanskog revolucionarnog praznika prvi put za više od pola veka glavni govornik bio njegov mlađ brat, sedamdesetšestogodišnji Raul Kastro. Šef vojnih snaga, na koga je prošle godine 31. jula Fidel Kastro privremeno preneo najviše nadležnosti, govoreći u gradu Kamagveju, povodom najvećeg socijalističkog praznika na Kubi (26. jula 1953. Fidel Kastro je sa još stotinak mladih buntovnika izveo oružanu akciju na jednu kasarnu, što se smatra početkom kubanske revolucije), naglasio je da su uprkos teškom udarcu zbog bolesti komunističkog vođe "neprijatelji razočarani". Jer, rezultati na Kubi su "dijametralno suprotni onome što su očekivali". Oni su, kako je dodao, "sanjali da zavlada haos i da se socijalizam uruši".

Praznični govor ipak je obilovao neuobičajenom dozom samokritike. Privremeni predsednik javno je priznao da mnogi Kubanci imaju suviše niska primanja koja nisu dovoljna za podmirenje najosnovnijih potreba. Najavio je "konceptualne i strukturalne promene" u poljoprivredi i industriji, ali bez ishitrenih rešenja. "Neće biti spektakularnih rezultata, potrebno je vreme za ozbiljne reforme", jer, kako je naglasio, pojedine metode i koncepte "pregazilo je vreme". Maslinovu grančicu ponudio je i  severnom susedu, čije su blokade i sankcije donele ogromne štete Kubi.

Pozvao je da "nova administracija koja dolazi krajem 2008. odluči da li će održati apsurdnu i nelegalnu politiku protiv Kube" ili će rešiti da se razgovorom "na ravnoj nozi" ublaži sukob između dve zemlje.

Odgovor iz Vašingtona stigao je za manje od jednog sata: "Jedini dijalog koji Kastro treba da podstakne, rekao je portparol Stejt departmenta, jeste dijalog sa kubanskim narodom."

Premda Raul Kastro odbija nameru Havane da "bilo kome odašilje bilo kakve signale", privremeni vođa odabrao je dva citata svoga brata za  kraj javnog nastupa pred oko sto hiljada ljudi. 

I ako Sovjetski Savez nestane sa mape, kubanska revolucija ostaće socijalistička, rekao je Fidel 26. jula 1989. govoreći u istom gradu u kome je pre dva dana slavljenički govor imao njegov brat. Tek  2000. godine je definisao da je "Revolucija osećaj za istorijski momenat da se promeni sve što treba i mora da se menja".

Između jedne i druge opcije, Kuba bira, kako se tumači, put sredine, tako da ne podrije nijedan socijalistički princip, a da promenama obezbedi bolju proizvodnju i bolji život svojih građana, od kojih neki, kako govore nezavisni izveštaji sa lica mesta, bukvalno gladuju.

Sam Fidel Kastro, iz bolničke sobe, na neidentifikovanom mestu, prati i komentariše događaje u svetu i podržava samokritiku svog mlađeg brata kada je reč o suzbijanju korupcije i potrazi za boljim životom stanovništva. 

Nametnuti ili spontani simboli igraju značajnu ulogu na  revolucionarnom putu izolovanog ostrva. Tako se danas podseća da se Fidel Kastro poslednji put u javnosti pojavio za revolucionarni praznik kada je održao dva duga govora i kada je poručio severnom susedu "da se ne brine, jer ne namerava da zadrži svoje vođstvo do stote godine života". Posle četiri dana objavljeno je da je zbog krvarenja podvrgnut stomačnoj operaciji i da se ovlašćenja šefa države prenose na njegovog brata Raula. Mnoge svečanosti i proslave tada su odložene, kako bi se pružila prilika da se vođa oporavi i lično pojavi na njima. Godinu dana posle operacije Dan Revolucije prvi put se proslavlja bez Fidela na glavnom mitingu. On se, kako se da videti iz komentara koje objavljuje zvanični organ komunističke partije dnevnik "Granma", posvetio razmišljanjima o globalnijim pitanjima. Ubeđen je da će pojedini revolucionari iz Latinske Amerike, poput njegovog duhovnog naslednika Uga Čavesa, uspeti da objedine progresivni blok u borbi protiv" severnoameričke tiranije". Čak i ako ne poživi sto godina.