Drugi tom „Srpske enciklopedije"

U Svečanoj sali Srpske akademije nauka i umetnosti, predstavljena je „Srpska enciklopedija” (tom drugi), koju objavljuju Matica srpska iz Novog Sada, SANU i Zavod za udžbenike iz Beograda. O ovom kapitalnom delu govorili su Vladimir Kanjuh, Predrag Piper, Miro Vuksanović i Dragan Stanić.

Prvi srpski sveznajući imenik, podsetio je Miro Vuksanović, sastavio je Vuk Karadžić. Vukov „Rječnik” je naročita srpska enciklopedija, a ne samo leksikografsko i književno delo. Akademik i pisac Boško Petrović kazao je da je to najbolja srpska knjiga. Tako misle i drugi. Drugi tom „Srpske enciklopedije”, na bezmalo hiljadu stranica, pod trećim je slovom Vukove ćirilice – pod slovom V – koje otvara tek objavljeni sveznajući imenik. Tamo je središno ime Vuk. Oko tog zaštitnog srpskog imena, na stotinu i šezdeset prostranih stranica, u gustom tekstu, s ilustracijama, ispod leksikonskih odrednica, slivaju se podaci o ljudima, pojavama, pojmovima i mestima obeleženim u svojim nazivima vukovskim znakom kao početkom. Sve je kazano, naglašava Vuksanović, Vukovim jezikom, Vukovom rečju i slovom.

Svaka nacionalna enciklopedija, smatra Predrag Piper, jeste ogledalo društva u kojem nastaje, uključujući ne samo one koji su je napisali i uredili, nego i odnos javnosti, pre svega, naučne, prema takvom projektu, ali takođe i onih koji u državi vode naučnu, kulturnu i prosvetnu politiku. Enciklopedija je, pored ostalog, slika o sebi koju jedno pokolenje ostavlja potomcima. U drugom tomu „Srpske enciklopedije” najobimniji i najsloženiji je članak o Vojvodini. To je, zapravo, blok predmetno povezanih članaka, koji je, gotovo, kao knjiga u knjizi, na više od šezdeset strana.

Ideju o formiranju srpskog enciklopedističkog karavana, podsetio je Dragan Stanić, predsednik Uređivačkog odbora, iznela je Matica srpska još 1990. godine, svesrdno je prihvatila Srpska akademija nauka i umetnosti, pa su dve ustanove zajedno radile na utemeljenju ovog projekta čak i u vremenima, tokom devedesetih, kada je ili pristizala veoma mala finansijska podrška ili je uopšte nije bilo. U takvim uslovima, kada srpska enciklopedistika nikako nije uspevala da obezbedi izrazitiju, ne samo finansijsku, nego ni političku podršku, proteklo je mnogo vremena dok se nije napravio prvi ozbiljniji pomak. Tako je tek u decembru 2005. godine Skupština Republike Srbije donela Zakon o „Srpskoj enciklopediji”, čime je dat znak za polazak ovog velikog karavana.

Ideju o nacionalnoj enciklopediji opšteg tipa formulisala je srpska naučna zajednica okupljena oko dve, u naučnom smislu najizrazitije ustanove koje Srbi imaju: oko Matice srpske i Srpske akademije nauka i umetnosti, a njima se, po slovu zakona, pridružio i Zavod za udžbenike kao izvršni izdavač i dragocena logistička podrška ovog projekta. Ove tri ustanove su sasvim dovoljne za neophodnu i efikasnu organizacionu mrežu koja omogućuje nastanak „Srpske enciklopedije”. Ipak, zbog svoje složenosti, ovaj poduhvat ne može da se izvede bez šire društvene, a naročito državne podrške: neophodna je, dakle, jasna politička volja i strateška procena da je za opstanak srpskog naroda u ovom modernom i postmodernom dobu neophodno znanje, i to ono utemeljeno u vrhunskim dostignućima nauke, a izloženo u obliku sažetog i jezgrovitog enciklopedističkog izlaganja. Zato, naglašava Stanić, „Srpska enciklopedija” nije tek jedna od knjiga među knjigama, nego je to knjiga nad knjigama, a ona nam pomaže da razvijemo neophodne oblike jezičke, nacionalne, istorijske, političke i duhovne samosvesti.

O nacionalnoj enciklopediji, naglašava Stanić, trebalo bi svi da brinemo: ne samo ustanove koje ovaj projekat izvode, ne samo srpska naučna zajednica koja obezbeđuje vrhunski naučni nivo ove publikacije, nego i srpska društvena i politička zajednica koja mora biti svesna koliko je reč o osetljivom i suštinski važnom poduhvatu bez kojeg nema ozbiljne i zrele nacije.

Z. R.