Presuda demokratiji
„Vi na Zapadu ste prodali ideju da su jedine opcije u arapskom svetu autoritarni režimi ili islamski džihadisti. To je očigledna laž”, napisao je dobitnik Nobelove nagrade za mir Muhamed el Baradej u januaru 2011. Ovu poruku Zapadu je uputio samo dan pošto se vratio u Egipat, koji su tresli protesti protiv Hosnija Mubaraka, a čijem drastičnom omasovljenju su, pre svega, doprineli pripadnici pokreta Muslimanska braća, koji su podržali Baradejovu sekularnu opoziciju.
Tri godine kasnije, Egipat žanje plodove činjenice da Zapad, a pre svega Vašington, nikad nije prihvatio Baradejova uveravanja. Naprotiv, muslimanske zemlje Bliskog istoka isključivo je gledao kao region u kojem važi „zakonitost” da jedino autokrate mogu da spreče vlast ekstremnih islamista.
Stoga nije previše uverljiva „šokiranost” američkog Stejt departmenta odlukom egipatskog suda da izrekne smrtnu kaznu čak 529 pristalica svrgnutog predsednika Muhameda Mursija, posle dvodnevnog suđenja na osnovu optužbi za ubistvo jednog policajca.
Kada danas portparol Stejt departmenta dovodi u pitanje da su osuđeni imali suđenje u skladu sa međunarodnim normama, to deluje pomalo licemerno. Isti taj Vašington nije ni pomislio da se upita da li je prošlogodišnje svrgavanje sa vlasti Mursija, prvog demokratski izabranog predsednika Egipta, od strane egipatske vojske, u skladu sa međunarodnim normama. Štaviše, taj očigledni vojni puč za američkog šefa diplomatije Džona Kerija bilo je „ponovno uspostavljanje demokratije”.
Zbog toga nema mesta američkom čuđenju, jer ne možete očekivati da će se nedemokratsko suzbijanje volje naroda zaustaviti samo na svrgavanju predstavnika političkog islama, a da se u sudnici neće pojaviti i neki sudija koji će želeti da izvrši pravni linč. Linč u kojem će za smrt jednog čoveka biti osuđeno više od 500 ljudi, i to na smrtnu kaznu. Kako tvrdi Amnesti internešnel, to nije samo presedan u egipatskom pravosuđu već i na svetskom nivou.
Istini za volju, dok su bila na vlasti, ni Muslimanska braća nisu bili šampioni demokratije, ali njihovo nasilno uklanjanje sa političke scene, proglašavanje za terorističku organizaciju, a i ova presuda, samo će ojačati njihovu borbu i usavršiti njihovo tajno organizovanje. A u tome imaju višedecenijsko iskustvo iz vremena kada su Egiptom vladali Naser, Sadat i Mubarak.
Dakle, pojaviće se Muslimanska braća još jača. I kad-tad će sa njihovog imena biti skinuta oznaka terorističke organizacije, pa će opet na nekim budućim egipatskim slobodnim izborima osvojiti mnogo glasova.
Krug će se zatvoriti, a Amerikanci će, poput Kerija nedavno, opet reći kako slobodni izbori nisu nužno uvod u istinsku demokratiju. Nisu, ali istinskoj demokratiji na Bliskom istoku ne vode ni promene koje sprovode autokrate. Koliko god bili bliski Americi.