Treba misliti na starost

Ulaganje u dobrovoljne penzijske fondove je oblik dugoročne štednje s ciljem da se obezbede dodatni prihodi za "treće doba". Imajući u vidu da je takozvani prvi stub penzijskog osiguranja državni PIO fond već uveliko ispražnjen i da će se, s vremenom, penzije iz tog fonda još više smanjivati, svaki odgovoran pojedinac mora da misli na starost i penziju. Zato su dobrovoljni penzijski fondovi prava prilika za to, savetuje Nataša Marjanović, direktor Delta Đenerali dobrovoljnog penzijskog fonda.

Najveća prednost dobrovoljnih penzijskih fondova, ističe ona, jeste potpuna fleksibilnost za članove. Naime, član sam bira iznos i dinamiku uplate; može najpre uplaćivati, na primer, po 3.000 dinara nekoliko meseci, pa narednih nekoliko po 5.000, da bi se opet vratio na 3.000, i to sve uz mesečnu, polumesečnu, tromesečnu ili bilo koju drugu izabranu dinamiku. Član, takođe, može prestati u nekom trenutku da uplaćuje doprinose, da bi sa uplatom nastavio onda kada mu to finansijske mogućnosti dozvole. I to sve bez bilo kakvih negativnih posledica. Jedino ograničenje predstavlja minimalna uplata koju fondovi sami propisuju i koja se kreće oko 1.000 dinara, zavisno od fonda. Naravno, što se duže i više uplaćuje, akumulira se veća suma.

Država, kroz poreske olakšice, stimuliše i poslodavce i fizička lica da uplaćuju u dobrovoljne penzijske fondove. Uplate do 3.000 dinara mesečno oslobođene su plaćanja poreza i to svakako treba iskoristiti. Takođe treba napomenuti da će, u slučaju da se pri podizanju sredstava odluči za doživotnu penziju, član dobrovoljnog penzijskog fonda biti oslobođen i poreza na kapitalnu dobit.

Akumulirana sredstva se ne mogu podići pre navršene 53. godine, dok se sa nekim od ponuđenih načina isplate mora započeti pre navršenih 70 godina, što praktično znači da nikad nije kasno da se počne sa štednjom u dobrovoljnom penzijskom fondu. U slučaju vanrednih troškova lečenja ili trajne nesposobnosti za rad, član može povući akumulirana sredstva i pre navršene 53. godine života.

Iako potpuno fleksibilni za članove, dobrovoljni penzijski fondovi su strogo regulisani i kontrolisani od strane Narodne banke. Zagarantovana je sigurnost ulaganja, a striktnim ograničenjima kontroliše se u šta se ulažu sredstva iz fonda i koliko maksimalno u fond sme da se ulaže. Sigurnost ulaganja, uz veliku javnost rada, doprinosi transparentnosti koja je potrebna za izgradnju poverenja, u proteklim vremenima često narušavanog, a bez kojeg je postojanje ovakvog proizvoda praktično nemoguće.

Nije zahvalno porediti štednju u dobrovoljnim penzijskim fondovima sa ulaganjima u druge proizvode na finansijskom tržištu. Iako sličnost postoji, različiti proizvodi pružaju različite finansijske pogodnosti pojedincu i zadovoljavaju različite potrebe. Od dobrovoljnih penzijskih fondova se očekuje stabilan i siguran rast imovine na duge staze koji će, uz minimalan rizik, doneti prinos koji je viši od iznosa ostvarenog štednjom u banci.

Očekivani prinos dobrovoljnih penzijskih fondova je niži od očekivanog prinosa investicionih fondova ili akcija na berzi, ali je rizik od eventualnog gubitka neuporedivo manji. Lični afiniteti članova određuju karakter investicije. Međutim, ovi proizvodi ne isključuju jedni druge i odgovoran građanin bi trebalo da štedi u dobrovoljnom penzijskom fondu.