Različitost je važna

INTERVJU
Na upravo završenoj Osmoj međunarodnoj filozofskoj školi "Feliks Romulijana" u Zaječaru, koja se ove godine bavila temom "Identitet Evrope", učestvovala je i Nina Karin Monsen (1943), Norvežanka, filozof i kritičar, autor sedamnaest vrlo popularnih knjiga objavljenih na mnogim jezicima, u više izdanja. U svojim delima, predavanjima i javnim nastupima Nina Karin Monsen zastupa personalističku filozofiju ljubavi "koja daje nadu i stvara energiju, skreće misao na trag koji izoštrava osećaj za stvarnost, razvija pozitivne vrednosti i konstruktivna shvatanja", kako je sama napisala u predgovoru za treće izdanje svoje knjige "Čovek koji voli. Osoba i etika", objavljene prošle godine i na srpskom jeziku (Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića, Novi Sad/Sremski Karlovci, u odličnom prevodu Marije P. Ćorić).

Iz naslova nekoliko Vaših dela, "Čovek koji se bori", "Pod uglom dobrote", "Blagostanje bez lica. Jedna filozofska analiza države blagostanja", kao i iz knjige "Čovek koji voli", koja je prevedena na srpski, dobija se utisak da ste mnogo bliži pogledima Froma nego Ničea... Kako biste predstavili svoju personalističku filozofiju ljubavi?

To je vrlo tačno. Moja filozofija pokušava da odgovori na staro filozofsko pitanje – šta jeste? Kako možete biti sigurni da ste ljudsko biće i da ste stvarni? Dekart je rekao "mislim, dakle postojim", a u mojoj filozofiji to je rečenica "amor ergo sum", ili "volim, dakle postojim". Ljubav je važna jer je to ono što ljudskom biću daje saznanje i sigurnost da postoji i da jeste. Eto, to je fundament moje filozofije i uvek mu se vraćam, u raznim sadržajima, sa raznim idejama. Napisala sam 17 knjiga, među njima je i "Čovek koji se bori", dakle o tome kako se borba reflektuje na unutrašnju snagu bića, borba za dominacijom. Pisala sam i o zemlji blagostanja, sa aspekta pojedinca, o tome kako je to živeti u državi blagostanja. Napisala sam i knjigu koju je teško bilo pisati – o sramu, krivici i grehu. Kada sam je završila došla sam do zaključka da su ljudska bića mnogo bolja i prijatnija, nego što sam mislila kada sam počinjala tu knjigu...

Da li mislite da je u savremenoj Evropi, u koju stižu ljudi sa svih strana sveta, bitan evropski koncept ličnosti?

Koncept personalnosti je danas čak mnogo značajniji nego ranije, mnogo je veća komunikacija sa migrantima koji dolaze izvan evropskih granica. Jer, ako ne možete da vidite druge kao ličnosti, onda ih vidite samo kao različitost, a odatle dolazi nerazumevanje, onda su to samo stranci koje ne shvatamo pa ih mrzimo... Svi ljudi imaju ista pitanja – šta je život, ljubav, šta dolazi posle smrti? Ako druge vidimo kao ličnosti, onda ćemo naći zajednički jezik. Personalnost je fundament razumevanja među ljudima.

Tema ove, Osme filozofske škole bila je "Identitet Evrope". Kako ga Vi vidite?

Kao kulturni diversitet a, zapravo, to je osnova svega ovoga o čemu sam govorila. U svemu tome vrlo je bitan doživljaj onih koji su različiti od nas kao ličnosti, bitno je da ih vidimo kao prijatelje, kao zanimljive personalnosti, važan je naš način ponašanja i pokušaj da komuniciramo, da vodimo dijalog... Zašto je važna različitost? Pa zato što tako jedni od drugih možemo da učimo i da budemo međusobno interesantni. Uniformnost i dopadljivost su često ideje koje vode u dosadu jer, ako ste suviše slični sa nekim, nemate o čemu da razgovarate. U Skandinaviji ljudi naglašavaju uniformnost, i ponekad su vrlo sumnjičavi prema svakoj različitosti i drugačijem stavu... Hoće da kontrolišu osećanja i misli drugih ljudi! Isticanjem uniformnosti traži se da mislite na isti način, da imate iste vrednosti i skalu vrednosti...

Norveški filozofi nisu mnogo poznati u Srbiji. Jedan od retkih koji je posetio Srbiju i održao nekoliko predavanja, zahvaljujući profesoru Ljubiši Rajiću, bio je Arni Nes. Šta su danas osnovne preokupacije norveških filozofa?

Mnogo je tehničkih filozofa. Posebno posle romana "Sofijin svet", naravno, zato jer je delo bilo bestseler u svetu i donelo je mnogo novca svom autoru, pa su svi bili impresionirani tom činjenicom. U suštini, samo nekolicina filozofa učestvuje u debatama o različitim društvenim problemima, koje se vode kroz novine i medije. Nekoliko njih predaje na univerzitetima po svetu, ali ne učestvuju u javnom životu Norveške. Jednostavno, ne ulaze u razgovore sa intelektualcima, ne uzimaju reč u intelektualnim debatama. Ja, za razliku od njih, učestvujem, i često pišem u novinama. Međutim, to neučešće u intelektualnom životu zemlje nije karakteristično samo za filozofiju, to se dešava i u drugim humanističkim naukama.

Kako čitaoci reaguju na Vaše pisanje, da li Vam se javljaju...?

Da, javljaju se i ja takve debate držim otvorenima upravo zbog čitalaca. To je moja uloga – da održavam debatu, da valorizujem sve kvalitete personalnosti i istine, da budem iskrena... Kao u staroj Grčkoj. Mislim da je to najvažnije što možemo da uradimo.