Šansa za Beograd jedna grupa „Evra 2015"

U novom konceptu Svetske košarkaške federacije (FIBA), koji je nedavno dobio apsolutnu podršku na vanrednom Kongresu u Istanbulu, utkane su i ideje Fibinog direktora za globalni razvoj košarke Zorana Radovića, nekadašnjeg reprezentativca i igrača Crvene zvezde i OKK Beograda. U vreme kad se i domaća i evropska košarka suočavaju sa sve većim izazovima, Fiba je usmerila pažnju na nacionalne federacije u kojima vidi veliku šansu za napredak. Sa Radovićem smo razgovarali o „istorijskom samitu” – kako je Fiba nazvala svoj vanredni Kongres u istanbulskoj Čiragan palati Kempinski – ali i o aktuelnim pitanjima u evropskoj i našoj košarci.

Pre svega, pitamo ga o utiscima iz turske prestonice.

Koliko je to bilo značajno dovoljno govori i to što je ovo tek drugi vanredni kongres u istoriji Fibe, a prvi posle 1989. godine kada je doneta odluka da NBA igrači mogu da učestvuju na Olimpijskim igrama i svetskim prvenstvima. Imali smo najveći broj zemalja na Kongresu, 198, a prethodno je rekord bio 136. Svakako, tome je doprinela i izvanredna organizacija KS Turske, jednog od najbolje organizovanih saveza na svetu. Najvažnije od svega je to što smo uspeli da napravimo novu biznis strukturu koja omogućava mnogo efikasniju Fibu. Nova struktura, zajedno sa izmenom sistema takmičenja, stavlja u prvi plan nacionalne federacije koje su poslednjih deset godina izuzetno napredovale u svim aspektima i trenutno imaju ključnu ulogu u razvoju košarke. Tu, pre svega, mislim na Francusku, Španiju, Tursku, Finsku, Kanadu, Gruziju, Nemačku, Sloveniju, Izrael, Filipine, Australiju, Nigeriju, Tunis, Egipat… Recimo, američki Savez (Ju-Es-Ej basketbal) imao je pre deset godina budžet četiri miliona dolara, a danas 30 miliona.

Ovog leta poslednji put će se igrati Svetsko prvenstvo u istoj godini kad i fudbalski mundijal?

Novi sistem takmičenja kreće od 2017. godine, a kad je reč o svetskim šampionatima hteli smo da izbegnemo poklapanje sa Fifom, da bi smo u godini našeg mundijala bili u fokusu. Evropska prvenstva će se igrati na svake četiri godine umesto na dve, da bi se igrači odmorili i oporavili. Neki košarkaši igraju više od sto mečeva godišnje, što je neizdrživo. Po novom sistemu takmičenja sve reprezentacije idu u kvalifikacije za kontinentalne šampionate, po dvokružnom sistemu takmičenja (po ugledu na fudbal). Tako će igrati više zvaničnih mečeva u svojim zemljama i pred svojom publikom, što je, pored ostalog, šansa i da se zaradi.

Bilo je reči o osiguranju igrača?

Ideja je da se pokrije osiguranje za igrače što do sada nije postojalo. Veliki nedostatak u košarci je i to što klubovi ne osiguravaju plate igrača. Fiba ima izuzetno dobar dogovor sa NBA i to je model za budućnost. U NBA se osiguravaju plate sa najvećim primanjima i to plaćaju klubovi. To ne treba mešati sa osiguranjem košarkaša koja plaćaju nacionalni savezi za igranje na Olimpijskim igrama i Svetskom prvenstvu. Ona su maksimalno 18.000 dolara po igraču, a toliko je iznosilo, recimo, za Đinobilija, Parkera, Brajanta, Džejmsa, Gasola…

Kalendar ste verovatno pravili uz konsultacije sa Evroligom?

Razgovarali smo sa Evroligom više puta i suočili se sa izuzetno uskim gledanjem na problem. Ne vodi se o računa o nacionalnim ligama i o tome da se većina klubova muči da preživi. Izvršni direktor Evrolige Đordi Bertomeu od starta nije želeo da prihvati Fibin predlog, očigledno jer ne shvata da je evropska klupska košarka u krizi. Mnogo klubova je u dugovima. Evroliga ima operativni budžet od 27 miliona evra, što je duplo manje od budžeta moskovskog CSKA. Ono sa čim se Bertomeu složio je to da su nacionalni timovi i federacije ključni za razvoj košarke u jednoj zemlji. Treba nam finansijska disciplina i maksimalna transparentnost.

Čemu se protivio Bertomeu?

Od starta nije hteo kompromis. Ne shvata da povećanje broja mečeva ne doprinosi rastu kvaliteta i prihoda. NFL liga, recimo, ima samo 18 utakmica a to je biznis od 10 milijardi dolara godišnje. Bertomeu kaže – zašto bi Evroliga prekidala svoju sezonu kad to ne čini NBA – što je neozbiljno poređenje. Jer pričamo o biznisu koji godišnje obrne pet milijardi dolara i o ligi čiji je budžet 27 miliona evra. NBA se slaže da je sadašnji sistem takmičenja užasno veliki napor za igrače, a mi smatramo da nacionalne lige ne bi trebalo da imaju više od 14 ekipa. Evroliga se nikad nije bavila finansijskom krizom, a retki su klubovi u kojima ne kasne plate, ima mnogo neisplaćenih ugovora. Žalgiris je u velikoj krizi, dok je od osnivanja Jadranske lige čak deset njenih klubova bankrotiralo.

Kad je osnovana Jadranska liga (ABA) niste bili protiv nje, a danas ste njen najveći kritičar?

Konceptualno, i dalje smatram da je to dobra ideja. Međutim, struktura lige, pravna akta, finansije, takmičenje, to je sve kao Nušićeva komedija. To je sramota i za srpsku košarku, jer kad bi Crvena zvezda i Partizan izašli iz te lige, ona bi se raspala. Šest individua vodi tu ligu a klubovi se apsolutno ništa ne pitaju. Nije teško zaključiti kakav je doprinos za košarku imala ta liga za ovih 12 godina. Srbija je bila nekada avangarda, a sada smo samo gledaoci i finansijeri tuđih interesa. Treba samo videti šta je sprovedeno u delo iz „istorijskog” dogovora pre pet godina, kada je Evroliga posredovala, kada su se svi rukovali, kada je pompezno najavljena izmena strukture te lige. Ništa od toga nije ispunjeno.

U Beogradu se stalno ističe da bi sve bilo drugačije kada bi se složili Zvezda i Partizan?

Mogu samo da se složim sa onim što je posle susreta sa Zvezdom rekao igrač Radničkog Marinović. Zvezda i Partizan nisu srpska košarka! Trebalo bi poraditi na razvoju Subotice, Novog Sada, Sremske Mitrovice, Zrenjanina, Pančeva, Čačka, Kraljeva, Niša, Leskovca, Valjeva, Kruševca, Kragujevca, Užica, ali i podržati klubove s velikom tradicijom kao što su beogradski Radnički i OKK Beograd. Sad je jedan Kosjerić iznenađenje.

Klubovi se brane da im je Jadranska (ABA) liga važna zbog kopče sa Evroligom i Evrokupom?

Evroliga je cilj samo da bi se dobilo više para od države i preživela još jedna godina, a nema tu strategije bitne za razvoj srpske košarke.

Kad smo već kod javnih preduzeća, šta mislite o njihovoj ulozi u srpskoj košarci?

Javna preduzeća trenutno finansiraju strance u košarci. Više bih voleo da finansiraju našu decu.

Potpredsednik za takmičenja u KSS Dejan Tomašević pre nekoliko dana je govorio o velikim problemima domaće lige?

Ligu treba vratiti u Savez. Kad vidite kako je ustrojena, jasno vam je da je jedina borba oko toga ko će da kontroliše suduje. Liga nema sponzora, ima Predsedništvo od šest ljudi koje odlučuje o svim klubovima, što je apsurd. Jasno je da je organizaciona struktura napravljena sa ciljem da  bude što manje pravila i da ništa ne može da se promeni. Vrhunac svega je da se ta naša liga igra da bi se obezbedilo mesto u jednoj privatnoj ligi kakva je Jadranska.

Poslednjih dana se govori o tome kolike su šanse da Dragan Đilas posle poraza na političkim izborima ostane na mestu predsednika KSS?

Ne znam dovoljno situaciju u Savezu da bih bilo šta komentarisao. Ali, jasno mi je da će gospodin Dragan Đilas teško da opstane na mestu predsednika KSS.

Fiba-Evropa u maju odlučuje o tome da li Ukrajina ostaje domaćin Evropskog prvenstva 2015. Šta kažete na ideju da se Srbija prihvati toga?

Pohvaljujem inicijativu države da se uključimo u tu trku, u slučaju da Ukrajina odustane. Treba ići na to da budemo domaćini jedne grupe a ne čitavog šampionata. Imamo dobru infrastrukturu za organizaciju jedne grupe i mogli bismo finansijski dobro da prođemo.

Grad Beograd je najavio da će se kandidovati za domaćina završnog turnira Evrolige 2015?

Trebalo bi dobro razmisliti pre bilo kakve formalne kandidature…

Šta mislite o dolasku Aleksandra Đorđevića na mesto selektora?

Veoma dobro rešenje. Želim mu sve najbolje, mada sam svestan da mu ni malo neće biti lako. Mora da okupi sve igrače. Imamo tešku grupu, ali na muci se poznaju junaci. Svim srcem ću uvek podržavati Đorđevića.