Lagani oporavak državnih kompanija

Možda bi zaista trebalo razmisliti o posebnom "priznanju za društvenu odgovornost" koje bi bilo dodeljeno onome ili onima u EPS-u i NIS-u koji su na novinarsko pitanje o zaradama njihovih čelnika rekli "no pasaran". Jer na ovim letnjim vrućinama mnogima bi od brojki verovatno ozbiljno pozlilo ili bi im bar izazvale mučninu. Inicijativa bi trebalo da potekne lično i u znak "griže savesti" od novina koje su "društveno neodgovorno" i uz to "nevaspitano" zavirivale u tuđe džepove, potresajući domaću javnost ciframa iz direktorskih i koverti predsednika upravnih odbora javnih preduzeća. Naivno smatrajući da su u javnim kompanijama i plate javne.

Prvi rezultati

Šalu na stranu. Dok su visoke zarade o kojima se pisalo proteklih nedelja, jedan od odgovora na pitanje "zašto se vode tolike međupartijske bitke koja će državna kompanija kojoj partiji pripasti i ko će gde smestiti svoje kadrove" i dok vlada jedva odluči da, sem najavljenog, a još neraspisanog, tendera za kupca NIS-a, krene u izbor savetnika za privatizaciju Jata, ubeđujući nas da EPS treba da ostane državna kompanija, stigla je i redovna "Analiza poslovanja javnih preduzeća", koja se za vladine potrebe, jednom godišnje, od 2001, radi u Republičkom zavodu za razvoj. Na osnovu podataka NBS, obrađenih finansijskih, odnosno izveštaja o poslovanju za prethodnu godinu.

Analiza objavljena u istoimenoj publikaciji potvrdila je još jednom nesumnjiv i veliki uticaj javnih preduzeća na ukupno poslovanje privrede i njihovo veliko učešće u svim privrednim pokazateljima, ali i donela dobre vesti: da se "posrnuli džinovi", koji su, kako je izgledalo, sami pojeli sebe, ipak, pridižu na noge i to zanimljivo, neki i brže i uspešnije od ostatka privrede.

U 17 ove godine analiziranih javnih privrednih preduzeća radi 108.845 ljudi, ili svaki deseti zaposleni u privredi Srbije, ona su prošle godine zajedno ostvarila 801,7 milijardi dinara ukupnog prihoda ili 16,7 odsto zbirnog privrednog, 44,7 milijardi dinara neto dobiti što je 15,7 odsto dobitka cele privrede, ali i 13,4 milijardi dinara gubitaka ili 7,6 procenata od ukupnog privrednog minusa. Analiza potvrđuje da ono što je, ma kako izgledalo malo i sporo, preduzeto proteklih godina na restrukturisanju javnih preduzeća i ulaganja pre svega u tekuće održavanje i modernizaciju kapaciteta i opreme, ipak daje rezultate.

Veći dug od potraživanja

Pre svega, javna preduzeća, posmatrano zbirno kao i privreda, prošlu godinu su završila kao dobitaši i još su rentabilnija od ostataka privrede – ostvarena dobit im je tri puta veća od gubitaka (u privredi za 60,9 odsto), dok je gubitak smanjen za 45,8 odsto (u privredi za 25 procenata), finansijski rezultati u redovnom poslovanju su im pozitivni, zabeležili su natprosečnu produktivnost i solventno poslovanje.

O pozitivnim pomacima u poslovanju javnih preduzeća u proteklih pet-šest godina govori i pokazatelj da je u periodu od 2001. do 2006, kontinuirano smanjivano učešće u bruto domaćem proizvodu njihovih gubitaka sa 3,5 u 2001. na 0,6 procenata u 2006. godini, odnosno povećavan udeo dobiti sa 0,1 na 2,1 odsto.

Pojedinačno gledano, od njih 17 lane je čak 14 javnih preduzeća ostarilo dobit: Elektroprivreda Srbije, Elektromreža Srbije, NIS, Srbija gas, Transnafta, Jat ervejz, Aerodrom Beograd, PTT saobraćaja Srbija, Telekom Srbija, Skijališta Srbije, Srbijašume, Vojvodinašume, Srbijavode i Vode Vojvodine. Ipak, čak 93,9 odsto ukupne dobiti JP knjiže samo četiri, logično, najveće državne firme: EPS (16,3 milijarde), Telekom (14,8 milijardi), NIS (6,9 milijardi) i PTT (4 milijarde dinara).

Na listi gubitaša su tri javna preduzeća. Od ukupno 13,4 milijarde dinara gubitaka javnih preduzeća polovina ide na dušu Železnice – 7,2 milijarde dinara, iako je manjak u kasi ovog preduzeća u odnosu na prethodnu 2005. godinu smanjen za 8,7 milijardi dinara. Ostatak gubitaškog tereta nose Putevi Srbije – 4,4 milijarde i Preduzeće za podzemnu eksploataciju uglja Resavica 1,8 milijardi dinara.

Međutim, višegodišnji kumulirani problemi u funkcionisanju još stoje za vratom javnog privrednog sektora koji i dalje guši nedovoljna likvidnost, visoka zaduženost, višak radnika i neadekvatna kvalifikaciona i starosnu struktura zaposlenih, ukazuje se u analizi Zavoda za razvoj.

Iako su otpisom ili reprogramom dugova, obaveze ovih javnih preduzeća u ukupnim obavezama privrede opale, prema podacima za 2006. godinu, na račun javnih preduzeća beleži se gotovo petina (18,2 odsto) obaveza privrede. Poređenja radi, u prvoj analiziranoj 2001. godini dugovi javnih kompanija činili su četvrtinu ukupnog duga privrede.

Obaveze su skoncentrisane u četiri javna preduzeća, čak 74,8 odsto: NIS –34,5 odsto (Srbijagas 5,2, NIS a.d. 29,4, Transnafta 0,002 odsto), EPS – 30,1 odsto (Elektroprivreda 27,8, EMS 2,4), Železnice (10,6) i Putevi Srbije (10,2 procenta). Reč je uglavnom o dugoročnim obavezama, u kojima najveće učešće imaju EPS i NIS. Posmatrano pojedinačno, najzaduženiji su Jat i PEU Resavica koji nemaju sopstvenih izvora ili, jasnije, nemaju kapitala i ukupne obaveze su im veće od vrednosti obrtne imovine 4,9, odnosno 5,2 puta. Slede ih Srbijagas kome su obaveze 2,8 puta veće od kapitala i dva puta nadmašuju vrednost obrtne imovine i NIS, sa obavezama 1,8 puta većim od kapitala i 1,4 puta od obrtne imovine.

Ukupne obaveze prevazilaze vrednost obrtne imovine kod Puteva Srbije čak 45 puta, Skijališta, Telekoma, Aerodroma, Železnica, EMS-a i EPS-a.

Javna preduzeća čak 27 puta više duguju nego što potražuju. Veći dug prema dobavljačima od potraživanja od kupaca i korisnika usluga imaju 11 od 17 analiziranih preduzeća: Skijališta čak 36 puta, ali i PEU Resavica, NIS, Srbijagas, Železnice, JAT, Aerodrom, Telekom

Dublja analiza pokazuje da najizraženiju nelikvidnost imaju Putevi Srbije koji ne mogu da izmire gotovo celokupne obaveze 99,9 odsto, ali i PEU Resavica (83 odsto ), Železnice Srbije (74 odsto) i Jat (77 odsto), dok kratkoročne obaveze mogu da servisiraju Transnafta, Aerodrom Beograd, PTT, Vojvodinašume, Srbijavode i Vode Vojvodine.

Izneti pokazatelji sem na ukupan zbirni, ali i pojedinačni, manji ili veći napredak nekih preduzeća, upućuju i na zaključak o ne baš slavnom startu novih – Skijališta, Puteva Srbije, ali i iz EPS-a pre nekoliko godina izdvojene Resavice. I ne baš male probleme, posebno kad je o dugovima reč, Jata i NIS-a, koji prvi i za sada jedini kreću u osvajanje novih vlasnika.