Rajac odoleva divljoj gradnji

Šume, pašnjaci, divljač, 200 vikendica, desetak seoskih kuća, jedna prodavnica i tri kontejnera. Ovako bi ukratko mogao da se opiše Rajac, planina nadomak Beograda na kojoj, u ovim vrelim danima, mnogi Beograđani traže spas. Posebno u njenoj stoletnoj bukovoj šumi.

Vrh Rajca doseže 848 metara nadmorske visine i jedan je od vrhova Suvobora. Od prestonice je udaljen 96 kilometara, od Gornjeg Milanovca oko 27, a od Ljiga – 14. Uprkos ovoj blizini gradova, priroda Rajca gotovo je netaknuta. Ovde dolaze oni koji žele da se odmore od gradske vreve. Tu nema kafića, diskoteka, klubova, trotoara, višespratnica... Umesto toga tu se prostiru pašnjaci na površini od oko sto hektara, dok je 600 hektara Rajca pod šumama, pretežno bukovim. Mogu se sresti košuta, jelen, šumski zec, ali i zmije, lisice. Ima i divljih svinja. Zato je ovo mesto veoma primamljivo za lovce. U februaru već deset godina organizuje "Rajačka lisica", takmičenje u lovu na lisice.

Vikendaši napominju da je Rajac privlačan i za političare. U blizini je Ravna gora, ali i nekada po "četništvu" poznato selo Ba. Tu na Rajcu su se pre 5. oktobra 2000. okupljali viđeniji ljudi iz opozicije. Među njima je bilo i lidera DOS-a. Uostalom, kažu, tu kuću ima otac Mlađana Dinkića, pa tašta srpskog premijera Vojislava Koštunice. Ovde se u svojim vikendicama odmaraju i pojedini generali, ali su dolazili i neki članovi "zemunskog klana" i njihove porodice. Nijedna od tih vikendica po veličini ne odudara od drugih. Ušuškane među drvećem i žbunjem gotovo da se i ne vide dok im se ne priđe sasvim blizu.

Upravo o tome kako su tu kuće gotovo "nevidljive" i kako to da ova planina nije postala urbana poput, recimo, Zlatibora, razgovaramo sa sekretarom SO Ljig Goranom Daničićem.

– Ni do sada se nije dozvoljavala, a neće se ni ubuduće omogućavati, izgradnja velikih zgrada. Trenutno je gradnja obustavljena, bar što se tiče onog dela Rajca kojim gazduje ljiška opština. I neće biti dozvoljena sve dok se ne usvoji novi urbanistički plan. U izradi je prostorni plan opštine Ljig čije usvajanje očekujemo na jesen. Potom na red dolazi generalni plan Rajca. Prostornim planom predviđeno je vođenje restriktivne politike u oblasti gradnje. Kuće će smeti najviše da imaju sprat i potkrovlje. Moći će da se grade hoteli, moteli, odmarališta i slični smeštajni objekti samo na lokaciji ispod 500 metara nadmorske visine, kako se ne bi narušio izgled ove planine. Gore, iznad tih 500 metara, moći će da se izgradi samo planinarski i lovački dom, kao i restorani. Sve to će morati da se gradi uz šumu i to tako da se uklopi u ambijent – objašnjava za "Politiku" Goran Daničić.

Ljig je siromašna opština, a Gornji Milanovac je više okrenut Rudniku, Takovu, pa ne mari mnogo za Rajcem iako je pod njegovom "kapom" dobar deo ove planine. On se nada da će se milanovački opštinari ubuduće više okrenuti Rajcu, kako bi se zajedničkim snagama rešili bar komunalni problemi.

Ovde su postavljena samo tri kontejnera i to na ovoj ljiškoj strani, tako da vikendaši moraju da pešače po dva i više kilometara da bi bacili smeće, pošto su njihove kuće pretežno na milanovačkom delu Rajca. A Gornji Milanovac nije postavio kontejnere, niti se obavezao da odnosi smeće. Druga alternativa jeste paljenje đubreta, što je veoma riskantno u ovim vrelim danima. Dodatne teškoće nastaju posle trodnevnog vašara, odnosno "Kosidbe", čuvene međunarodne manifestacije koja se već 35 godina održava na Rajcu. Tada se tu slegne između 20.000 i 50.000 ljudi. Kada se pokupe tezge, sklone šatori i improvizovani restorani, ostaju gomile smeća. Potrebno je nekada i po desetak dana da se to sve očisti i odnese. Problema ima i sa snabdevanjem vodom. To opet naročito tišti vikendaše koji leti često nemaju vode po više sat dnevno. Autobusi do Rajca saobraćaju samo petkom i nedeljom. I to zahvaljujući prevozniku iz Gornjeg Milanovca. Ali autobusi nisu klimatizovani.

– Planira se da se sledeće godine počne sa izgradnjom ski-staze. Taj projekat će zajednički isfinansirati opština Ljig i "Srbijašume". Ovde ima sportskih terena kod vojnog odmarališta i odmarališta "Kolubare". Postoje i takozvane planinarske i staze zdravlja. Bazeni nisu u planu, jer ovo područje kuburi sa vodom. Nisu, međutim, daleko bazeni u Ljigu i Banji Vrujci – priča naš sagovornik.

Uz pomenuta odmarališta, tu su još odmaralište "Poštanske štedionice", planinarski i izviđački dom. Ima i nekoliko restorana od kojih samo jedan radi preko cele godine. Tu se uvek može i konačiti. Speleologe ovde privlači pećina bogata pećinskim figurama. Vertikalna je i veoma duboka. U nju mogu konopcima da se spuštaju samo speleolozi. Uprkos tome, svojevremeno je poharana. Mnoge priče su isprepletene oko takozvanog bezdana koji se nalazi u blizini jedine prodavnice na Rajcu. Pričalo se da su tu četnici bacali partizane, pa potom da su partizani bacali četnike. Kada su se pomirili  partizani i četnici promenila se i priča. Sada se pripoveda da su oni jedni druge bacali u tu jamu "bez dna", jer je i na jednoj i na drugoj strani bilo loših momaka.

Zanimljivo je u svakom slučaju videti spomenik "1.300 kaplara" koji svedoči o vremenu kada su đaci oficirske škole iz Skoplja došli na ove prostore da pomognu srpskoj vojsci u Kolubarskoj bici.