Evropska izgubljena generacija

Zasnivanje porodice u sopstvenoj dečijoj sobi nije srpski „specijalitet”.

Postaje običaj i u Evropi. Skoro polovina odraslih mladih Evropljana živi s roditeljima, pokazuje upravo objavljeno istraživanje u svim zemljama Evropske unije.

Čak 48 odsto ljudi između 18 i 39 godina, odnosno 36,7 miliona Evropljana, nije se osamostalilo iako su završili školu ili pronašli posao. A njega je sve teže pronaći. Prema pomenutoj studiji „Evrofaunda”, jedne od agencija EU, upravo su nezaposlenost i nemaština glavni razlozi što omladina ne napušta roditeljski dom. Trend je prešao granice mediteranskih zemalja u kojima postoji od ranije zbog slabije materijalne situacije i veće vezanosti dece za majku i oca. Tačno je da je u Italiji najveći postotak nesamostalne mladeži – 79, ali broj  dvadesetogodišnjaka i tridesetogodišnjaka u kući roditelja raste i u Švedskoj, Danskoj, Francuskoj, Belgiji i Austriji. Retke zemlje u kojima se njihov broj smanjuje su Nemačka, Holandija, Irska i Velika Britanija.

Ovi socijalni tokovi uznemiravaju jer ne samo da svedoče o lošoj ekonomskoj situaciju u EU, već ne isključuju ni mogućnost masovnog socijalnog bunta, ličnog nezadovoljstva i frustracija i osetnog pada stope rađanja.

„Situacija s mladima se iz osnove promenila. Izgleda drugačije od prilika u kojima su živeli njihovi roditelji i bake i deke”, kaže autorka studije Ana Ludvinek.

Ona dodaje da su retko kada odrasla deca srećna kada moraju da žive s roditeljima.

„U takvim domaćinstvima životno zadovoljstvo je nisko dok je veoma visok nivo odricanja”, zaključuje Ludvinekova.

Istraživanje podržava teoriju o „generaciji ipsilon” koja je obrazovanija od predaka, ali koja će zbog teške ekonomske krize imati mnogo niži standard od onog u kojem su uživali njeni roditelji. Posao, socijalno, zdravstveno i penziono, kredit za stan i letovanje na Tajlandu podrazumevali su se starijim Evropljanima, ali, prema opštoj oceni, ta vremena su prošla.

Do početka svetske ekonomske krize 2009, u zapadnoj Evropi nije bio tako čest slučaj da zaposleni i posle nekoliko godina rada i sticanja iskustva sebe i dalje doživljavaju kao siromašne. Danas, međutim, više od petine ispitanika izjavljuje da su grejanje stana ili kupovina nove odeće postali luksuz. Nemaština je najviše povećana u Španiji (za 20 odsto), Grčkoj (15) i Velikoj Britaniji (10).

„U gotovo svim zemljama, mladi će u odnosu na opštu populaciju imati veće šanse da osete umerene nivoe nemaštine”, piše u istraživanju „Evrofaunda”.

Studija, međutim, dodaje da mladež ne oseća najveći ekonomski teret jer su tu roditelji koji čak i tridesetogodišnjacima plaćaju stan, hranu, internet konekciju i karte za bioskop.

Među onima koji svoju decu gaje u svojoj dečijoj sobi su i pripadnice armije nezaposlenih mladih Evropljana koja je prošle godine brojala šest miliona ljudi ili 23,8 odsto mlađih od 25 godina. Ovaj podatak „Evrostata”, kancelarije za statistiku EU, buknuo je poput požara pa nije ni čudo što je upalio alarme u briselskim kancelarijama za ekonomsku i socijalnu politiku. EU je odvojila šest milijardi evra za rešavanje ovog problema odnosno otvaranje novih radnih mesta, treninge i praksu.

Međutim, u najnovijoj članici sličan program je već stigao da se ugase. Zagreb je nedavno obustavio projekat zapošljavanja koji je u poslednje dve godine davao šansu uglavnom mladima da dobiju prvi, pripravnički posao. Procenjuje se da će biti pogođeno oko 12.000 ljudi. Hrvatska je saopštila da će obnoviti ove mere čim od Evropske komisije dobije novac kroz program Garancija za mlade.

Beznađe onih koji su odavno postali punoletni zabrinjava i nemačku kancelarku Angelu Merkel koja je nezaposlenost mladih nazvala najvećom krizom u Evropi. Ka njenoj zemlji svakodnevno se upućuju Španci, Italijani i Grci. I najobrazovaniji će prihvatiti bilo kakav posao jer su i sami svesni krize ili, kako je to Merkelova objasnila, neće svi dobiti uslove koje je katalonski fudbalski trener Pep Gvardiola dobio kada je dolazio Bajern.

Prema podacima Solunskog univerziteta, od 2010. oko 120.000 upravo diplomiranih lekara, inženjera, stručnjaka za računare i naučnika napustilo je Grčku. Zvanični Madrid ističe da je od 2008. godine 300.000 ljudi mlađih od 30 godina napustilo Španiju.

Od ovih brojeva strašniji su možda samo oni koji pokazuju postotak nezaposlene mladeže: u Grčkoj 59,2, Španiji 56,4, Portugaliji 42,1, Italiji 38,5, Francuskoj 24,6. Prilike su u Nemačkoj znatno bolje – 7,6 odsto mladih bez posla.

Za krizu mladih sve češće se okrivljuje i neadekvatno obrazovanje na Starom kontinentu. Đuzepe Porkaro, generalni sekretar Evropskog omladinskog foruma, organizacije koja se bavi problemima mladih u EU, kaže za „Politiku” da kada u EU i ima posla za mlade često su to poslovi za koje mladi nisu dovoljno obučeni i stručni odnosno „zainteresovani za posao nemaju veštine koje poslodavci traže”. Nešto slično kazala je i Merkelova kada je ostalim zemljama EU poručila da se ugledaju na Nemačku kada je reč o obrazovanju jer nemački obrazovni sistem podjednaku pažnju poklanja teoriji i praksi. Ipak, šire ekonomske prilike, odnosno generalno loša finansijska situacija u Evropi, ostaje najveći uzrok krize mladih. Iako neki političari tvrde da se Unija izvlači iz krize, Porkaro kaže da njena omladina to ne oseća.

„Daleko od toga da evropska mladost izlazi iz krize. Za nju oluja uveliko traje. Još je mnogo nezaposlenih i bez socijalne sigurnosti. Zbog toga ljudi kojima je vreme da se osamostale ostaju kod roditelja što, umesto da bude izuzetak, postaje pravilo”, objašnjava naš sagovornik.

Konačno, pitali smo ga da li je onda tačno ono što se sve češće govori o današnjim evropskim dvadesetogodišnjacima i tridesetogodišnjacima – da su „izgubljena generacija”.

„Svakako da je rizik veliki da to postanu”, zaključuje Porkaro.

Jelena Stevanović