Sumnjaju u pomoć države

Neusaglašenost ponude i tražnje na tržištu rada, neusklađenost obrazovnog sistema s realnim potrebama privrede, zakasnelo restrukturisanje društvenih preduzeća, nesposobnost države da kreira nove poslove i niska stopa samozaposlenosti mladih – najčešći su uzroci lošeg položaja mladih u Srbiji. Istraživanje Unije poslodavaca Srbije „Bolji uslovi za zapošljavanje mladih”, sprovedeno u toku prošle godine u 259 malih, srednjih i velikih kompanija, kroz koje je anketirana i 1.141 mlada osoba do 30 godina, pokazalo je da je omladina i dalje uverena da do posla ne može da dođe ako nema vezu koja će je protežirati.

Kritični su i kada je reč o merama državne politike zapošljavanja, pa smatraju da takvi programi treba da budu isključivo usmereni prema privatnom sektoru, a ne ka javnom jer su im tada šanse mnogo veće da dođu do očekivanog zaposlenja. Najviše su pogođeni lošim efektima rasta rada na crno.

– Samo 15 odsto mladih se izjasnilo da ne bi prihvatilo rad na crno, a situacija se dodatno pogoršava činjenicom da trećina njih nije upoznata s pravima koje mogu da ostvare na tržištu rada. Među njima postoji i  verovanje da jedino preko „veze” (81,86 odsto) mogu da dođu do posla ili ulaskom u političke stranke. Stranačko zapošljavanje su i poslodavci prepoznali kao problem – ističe Ljiljana Pavlović, sekretar za članstvo u Uniji poslodavaca, podsećajući da je 66,78 odsto mladih koji su učestvovali u istraživanju aktivno tražilo posao i to putem portala za zapošljavanje, slanjem si-vija poslodavcima i posredstvom ličnih kontakata, dok je praćenje oglasa Nacionalne službe za zapošljavanje bilo pri dnu liste njihovih  aktivnosti.

– Od svih programa koje nudi NSZ, izuzetno mali broj mladih je ocenio da mu je određena mera države pomogla u zapošljavanju, a najviše programi „Stručne prakse” i „Prve šanse” (36 mladih). Od ukupnog broja ispitanika, 450 omladinaca nije koristilo nijedan program NSZ-a, a njih 370 smatralo je da oni ne utiču na zapošljivost – navodi se u istraživanju.

Prema podacima iz Ankete o radnoj snazi, stopa nezaposlenosti mladih od 15 do 24 godine u oktobru prošle godine iznosila je 49,1 odsto, što je znatno iznad opšte stope nezaposlenosti za stanovništvo radnog uzrasta od 15 do 64 godine (20,1 odsto). To praktično znači da je gotovo svaka druga mlada osoba u Srbiji nezaposlena.

– Najveći uticaj na nezaposlenost ima opšta ekonomska situacija i privredni ambijent u kom se poslodavci bore za opstanak na tržištu, a retki su oni koji proširuju svoje poslovanje i otvaraju nova radna mesta. Čak 90 odsto poslodavaca izjasnilo se da nema u planu zapošljavanje mladih u 2014, a razlozi za to su pad prometa, visoki troškovi poslovanja i nelojalna konkurencija. Najveći pad zaposlenosti od pet procenata zabeležen je u srednjim privrednim subjektima koji zapošljavaju između 50 i 250 radnika, što jasno ukazuje da su mala i srednja preduzeća u ozbiljnim problemima i da gube bitku sa rastućom neformalnom ekonomijom – ističe Pavlovićeva.

M. R. B.