Danas 20. finale Đokovića i Nadala

Najduže rivalstvo u novijoj istoriji tenisa danas čini još jedan korak ka – najvećem. Nema razloga da to i ne bude, jer Rafael Nadal i Novak Đoković ubedljivo drže prva dva mesta na svetskoj listi i ne pokazuju nameru da se povlače. Pre bi se reklo da je obojici u ovom trenutku najviše stalo da nadmaše jedan drugog, možda i više nego da produžuju nizove titula i nedelja na prvom mestu. Ti će rekordi uvek zavisiti od konkurencije, a pobednik najveće teniskog rivalstva u istoriji može da bude samo jedan.

Sa tako dubokim motivima sprema se i današnje finale u Majamiju, 40. poglavlje velikog teniskog nadgornjavanja, započetog 6. jula 2006, u četvrtfinalu grend slem turnira na Rolan Garosu. Bilo je to nekoliko dana pošto je Nadal oborio rekord nepobedivosti na šljaci, terena koji će mu doneti lavovski deo slave. Devetnaestogodišnjak iz Beograda stigao je do svog prvog četvrtfinala na grend slem turnirima, protiv već proslavljenog, godinu starijeg vršnjaka. Izgubio je tesno dva seta sa po 6:4 i predao meč – što mu se često dešavalo na početku profesionalne karijere – ali će novinari kasnije često citirati njegovu izjavu: da shvata šta je potrebno da bi se pobedio Nadal, i da Španac nije nepobediv na šljaci. Opravdao je prvi deo svoje najave već u trećem međusobnom susretu, upravo u Majamiju, pre tačno sedam godina. U četvrtfinalu je savladao Nadala sa 6:3 i 6:4, a potom proslavio prvu titulu na masters turnirima u karijeri.

Već u 2007. rivali su odigrali rekordnih sedam mečeva, a Nadal je zadržao vođstvo od 6:2. U 2008. je bilo 4:2, u 2009. 4:3, a u 2010. 2:0, uvek za Španca. Zahvaljujući tom vođstvu od 16:7 u prvih pet godina, održava se i današnjih Nadalovih pet pobeda prednosti – 22:17. Od 2011. do danas, rezultat je 10:6 za Đokovića.

U godini kada je proglašen za najboljeg sportistu sveta, naš as je konačno opravdao i drugi deo svoje drske izjave iz 2006, pobeđujući „kralja šljake” gde god bi ga sreo – 6:0. Kada je seriju produžio i u finalu Melburna 2012, u meču koji mnogo smatraju jednim od najvećih, Đoković je delovao nepobedivo – posebno za Nadala. Međutim, proleće 2012. je omogućilo Špancu da se oslobodi kompleksa 2011. i završi godinu sa 3:1, a njegov neverovatni povratak 2013. doneo mu je prednost i u ostalim delovima sezone. Poveo je u 2013. sa 3:1, ali tu nije bio kraj.

Nova stranica je okrenuta oktobra 2013. u Pekingu. Od trenutka kada prepušta Nadalu prvo mesto na svetskoj listi, Đoković ponovo počinje da nalazi načine da ga nadjača i u Londonu zaokružuje prvu izjednačenu godinu – 3:3. To poravnanje simbolizuje trenutni odnos snaga Novaka Đokovića i Rafaela Nadala, a prognozerima oduzima bilo kakvu mogućnost da budu realni pred prvi ovogodišnji susret. Nadal se vratio, Đoković je preživeo njegov povratak, sve počinje ispočetka.

Veličina današnjeg finala je u trenutku potpune ravnopravnosti u jednom od najvećih sportskih rivalstava. Rafael Nadal i Novak Đoković su se 11 puta sastajali na grend-slem turnirima i jedini imaju na tom spisku finala sva četiri. Rekordnih 20 puta su se sudarali na masters turnirima, samo dva puta u nižem rangu od toga. Od 40 susreta, ovo je već 20. finale, uz 13 polufinala i ni jedan susret pre četvrtfinala. Dakle, svih 40 puta ulozi su bili visoki, a tako će biti i danas.

Zbog veličine današnjeg finala u Majamiju, brzo je zaboravljen i neprijatni kuriozitet da su obojica prošli polufinale bez borbe. Zašto je Nišikori predao Đokoviću, a Berdih Nadalu, dugoročno je pitanje iscrpljujućeg sporta, pod čijim svetlima danas ostaju samo dvojica najvećih gladijatora. Koliko su predaje pomogle ili odmogle Đokoviću i Nadalu – obojica su naporno trenirala tokom slobodnih dana – prestaće da bude važno kada proradi adrenalin 40. međusobnog susreta i već 20. finala velikih rivala.

M. Kovačević

-----------------------------------------------------------

Lajović u prvih 80

Dušan Lajović napreduje korak po korak na ATP listi. Od sutra će drugi reket Srbije i zvanično da bude u prvih 80 na svetu, zahvaljujući pobedi u kvalifikacijama za masters turnir u Majamiju i u drugom kolu istog turnira, gde je dobio pravo učešća kao „srećni gubitnik”, posle povlačenja Tomija Hasa.