Hleb i vino ne zahtevaju objašnjenje

Frensis R. Džons, profesor prevođenja na Univerzitetu u Njukastlu, koji je studirao srpskohrvatski i nemački jezik na Univerzitetu u Kembridžu, gost je Beograda povodom objavljivanja knjige „Walking Towards the Sea” (Koraci prema moru) Ivana V. Lalića (1931–1996), jednog od najznačajnijih srpskih pesnika, koju je dvojezično, na srpskom i engleskom, objavila Univerzitetska biblioteka Beograda. Knjigu su priredili Aleksandar Jovanović i Svetlana Šeatović-Dimitrijević.

Profesor Džons je specijalizirao savremenu jugoslovensku poeziju na Univerzitetu u Sarajevu, gde je počeo da prevodi pesme Ivana V. Lalića na engleski jezik, uz podršku i pomoć naših pesnika. Objavio je pet zbirki pesama Ivana V. Lalića na engleskom. Preveo je i našu „Hasanaginicu”, a prevodio je i Vaska Popu, Maka Dizdara, Skendera Kulenovića... Dobitnik je više uglednih nagrada, među kojima je, svakako, najznačajnija „Džon Drajden”, koja se dodeljuje za prevođenje sa svih jezika sveta na engleski. Džons je nagradu dobio za prevod ranih i još neobjavljenih pesama Ivana V. Lalića.

Lalićeva poezija, ističu priređivači knjige „Walking Towards the Sea”, kroz sedam prevoda Čarsla Simića u SAD i Frensisa Džonsa u Velikoj Britaniji, stekla je visok ugled u svetu. Frensis R. Džons priprema i prevod kompleta Lalićevih sabranih dela, prema „Delima Ivana V. Lalića”, koje je priredio Aleksandar Jovanović (1997). Džons je uspešno prevodio Lalićevu poeziju, jer je s našim pesnikom bio veliki prijatelj. I Čarls Simić, takođe, Lalićev prevodilac, bio je dugogodišnji prijatelj s našim pesnikom, o čemu svedoči i njihova tridesetogodišnja prepiska.

Ivan V. Lalić, ističe Frensis R. Džons, priznat je kao jedan od vodećih srpskih pesnika 20. veka. Takav status gradio je tokom čitavog života. U sopstvenoj zemlji postepeno je sticao sve veći i veći ugled i poštovanje kroz dvadesetak zbirki pesama i knjiga odabranih pesama, od „Bivšeg dečaka” (1955) do „Četiri kanona” (1996), kada je, nažalost, prerano umro.

– Samo na engleskom jeziku, od 1970. do danas, objavljeno je sedam knjiga njegovih pesama, u prevodu Čarlsa Simića u SAD, i nekoliko knjiga moje malenkosti na području Ujedinjenog Kraljevstva. Lalićev međunarodni status ne ogleda se samo u priznanjima koja dobija od kolega pesnika, njegovo delo privlači i druge ljubitelje poezije: ima ih koji su nam, posle čitanja njegovih dela, prilazili sa rečima: „Ivan V. Lalić je jedan od mojih omiljenih pesnika” – svedoči Džons i dodaje: „Kada razmatramo šta je to što Lalićevu poeziju čini toliko omiljenom i izvan maternjeg govornog područja, jedan od odgovora možda leži i u mom sopstvenom iskustvu sa njegovim delom. Dok sam studirao srpskohrvatski jezik na Kembridžu, sedamdesetih godina prošlog veka, jedan od mojih predavača bio je i Bernard Džonson, ugledni prevodilac poezije ondašnje Jugoslavije. Okosnicu njegovih časova književnosti i jezika činilo je učenje i prevođenje jugoslovenske poezije. Pesnik koji je naročito privlačio pažnju – bio je upravo Ivan V. Lalić. Ono što je mene posebno dirnulo bile su pesme koje opisuju stvarne ljude iz prošlosti: jednog smederevskog stražara, dubrovačkog zidara ili vizantijskog hroničara, koji hoće da nađu smisao u neumitnim istorijskim tokovima, samim tim dajući dublji uvid u stanje ljudskog roda”.

Posle osnovnih studija, Frensis R. Džons je završio jednogodišnju specijalizaciju iz srpskohrvatske poezije na Univerzitetu u Sarajevu. Za svoje kolege studente sa engleskog govornog područja, kao i radi sopstvenog zadovoljstva, preveo je nekoliko pesama Ivana V. Lalića. Pet-šest pesama poslao je i samom pesniku, moleći ga za utiske. Na njegovo iznenađenje, Lalić je odgovorio vrlo toplo i nadahnuto, i ubrzo potom, njih dvojica su zajedno pravili izbor njegovih pesama za englesko izdanje.

– Kada smo se sretali oči u oči, diskutovali bi o svakom stihu, i taj razgovor je bio plodonosan: Ivan je uvek umeo tačno da ukaže na grešku ili neprecizno tumačenje, ali za razliku od nekih pesnika sa kojima sam, takođe, sarađivao, Lalić je uvek meni, izvornom Englezu, prepuštao konačnu reč – ističe Džons.

Prevođenje bilo kog pesnika iziskuje posredovanje između kultura: onih na koje se pesnik oslanja i onih kojima budući čitaoci pripadaju, ili o kojima nešto znaju. Lalićev svet kulture vidi u krajnjem rasponu dva područja: jadranskog i egejskog. Centralne tačke ovog njegovog sveta leže na jednoj ili na drugoj strani: poput Rovinja i Venecije, ili Vizantije i antičke Grčke, ili zauzimaju položaj u odnosu na njih, kao Srbija i Makedonija. Otuda on Lalića više doživljava kao mediteranskog, nego kao srpskog, ili čak jugoslovenskog pesnika, mada su sva tri kulturna identiteta prepoznatljiva u njegovoj poeziji. Mnoge odlike tog sveta poznate su britanskim čitaocima, te su stoga i lako prevodive, jer jednako pripadaju svima: sunce i more, ljubav i moral. Ili spadaju u zajedničko evropsko nasleđe, u kojem hleb i vino, Orfej i Atlantida ne iziskuju posebna objašnjenja.

Nada se da će čitaoci u ovom dvojezičnom izdanju, zaključuje Frensis R. Džons, otkriti da je, u načelu, poštovao suštinu ovih finih pesama – i da će mu oprostiti za eventualne nepreciznosti u tumačenju, i ukazati na greške. Takođe se nada da će čitaoci koji ne poznaju izvorni jezik ovih pesama uživati u opusu jednog od najvećih evropskih pesnika i na engleskom jeziku.

----------------------------------------------

Koraci prema moru

Na Filološkom fakultetu u Beogradu, profesor Frensis R. Džons održaće danas predavanje na temu: „Prevođenje i recepcija Ivana V. Lalića na engleskom”, a biće predstavljena i knjiga „Walking Towards the Sea” (Koraci prema moru), o kojoj će govoriti: Aleksandra Vraneš, Aleksandar Jovanović i Svetlana Šeatović-Dimitrijević.