Zapad sve češće opominje Srbiju

Reči Henrija Bonea, direktora nemačke Fondacije „Konrad Adenauer” u Beogradu, da će očekivanja Brisela prema Srbiji sve više rasti i da će od Beograda sve više očekivati da ima isti pogled na spoljnu politiku kao ostatak zemalja, potvrđuju se gotovo svakodnevnim novim izjavama zapadnih ambasadora i političara o tome da Srbija mora da se izjasni povodom situacije na Krimu.

Saopštenja zapadnih zvaničnika i posete predstavnika zapadnih zemalja srpskom Ministarstvu spoljnih poslova svedoče o tome da je Beograd pod pritiskom da se odredi prema ruskoj aneksiji Krima, što je dosad odbijao da uradi.

Američki ambasador Majkl Kirbi juče je u emisiji Radio Beograda izjavio da smatra da će Srbija postupati u skladu sa sopstvenim interesima i reći, „naročito iz perspektive male zemlje”, da „napad na susede jednostavno nije dobra ideja”. On je u intervju za naš list pre nekoliko dana kazao da će Srbija sama odrediti svoju politiku prema Rusiji, ali da treba da odluči gde pripada, što je bila jasna aluzija na težnje Beograda da se priključi EU.

Na potrebu da se Srbija kao kandidat za članstvo u EU odredi podsetio je i Majkl Davenport, šef delegacije Evropske unije u Srbiji, koji je kazao da EU očekuje da zemlje kandidati za članstvo podržavaju stavove EU u spoljnoj politici. Njegova izjava nadovezuje se na onu izvestioca Evropskog parlamenta za Srbiju Jelka Kacina da od Srbije očekuje da zauzme prema Ukrajini stav sličan stavu koji je zauzela EU.

SAD i EU su osudile pripajanje ukrajinskog poluostrva Rusiji, stavljajući nekolicinu ruskih zvaničnika na crnu listu i preteći oštrim ekonomskim sankcijama ako Moskva bude uradila isto i sa istočnom Ukrajinom gde, kao i na Krimu, pretežno živi ruska manjina.

Naglašava se da zemlje koje teže članstvu treba da usaglase svoju politiku prema trećim državama, pa dakle i prema Rusiji. Crna Gora i Albanija su se pridružile sankcijama EU prema svrgnutom ukrajinskom predsedniku Viktoru Janukoviču, savezniku Moskve.

Osim izjava, primetni su i učestali susreti stranih diplomata sa domaćim zvaničnicima. Šef diplomatije Ivan Mrkić susreo se nedavno sa Davenportom, ali i sa ambasadorom Rusije Aleksandrom Čepurinom. U ministarstvu nisu mogli da kažu ništa više o ovim susretima, ali su prema nekim nepotvrđenim informacijama u Moskvi poručili da će oštro reagovati ako se Srbija bude pridružila evropskim sankcijama. Južni tok, koji će preko teritorije Srbije voditi ruski gas u EU, ugovor o bescarinskoj trgovini između dve zemlje i ruska podrška Beogradu oko Kosova, u velikoj meri određuju srpski stav prema Moskvi. Situaciju dodatno otežava što Beograd računa i na evropske fondove, pa ne može da kaže da se jednostavno ne slaže sa politikom EU prema Rusiji. Pojedini mediji citiraju neimenovane izvore da će izvesne zapadne zemlje tražiti od Beograda da se u formi izjave pridruži Briselu i Vašingtonu u javnoj osudi Kremlja.

Srbija je već izbegla da se odredi o ovom pitanju prilikom prošlonedeljnog glasanja u Generalnoj skupštini UN. Tada je doneta neobavezujuća rezolucija kojom se pripajanje Krima Rusiji proglašava nelegalnim. Sto članica je glasalo za, 11 protiv, 58 je bilo uzdržanih, a Srbija spada u 24 zemlje koje nisu glasale. Nije glasala ni BiH, jer je ambasadorka ove zemlje u UN Mirsada Čolaković dobila instrukciju od Ministarstva inostranih poslova da tako postupi, s obzirom na to da Predsedništvo BiH nije postiglo konsenzus o podršci rezoluciji. Srpski član Predsedništva BiH Nebojša Radmanović bio je protiv toga da BiH podrži rezoluciju.

Pritisci, uobičajeni u diplomatiji, ne otkrivaju se u javnosti, ali je mnoge od njih otkrio „Vikiliks” objavljujući diplomatske depeše iz kojih se videlo da Vašington vrši ogroman pritisak ne brojne zemlje da priznaju nezavisnost Kosova. Pre više od deset godina, Vašington je pritiskao evropske zemlje da prihvate izuzimanje SAD iz nadležnosti Međunarodnog krivičnog suda. Beograd je tada bio pod dvostrukim pritiskom – da se saglasi sa tim da Amerikancima ne može da se sudi pred ovim međunarodnim sudom i da istovremeno isporuči svoje, srpske državljane Međunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju. Slično, od Beograda se danas očekuje da normalizuje odnose sa pokrajinom koja se od njega unilateralno otcepila i da istovremeno osudi jednostrano otcepljenje Krima od Ukrajine.