Išinger dobro poznat Moskvi

Da li će nove pregovore Beograda i Prištine voditi "trojka" izaslanika EU, Rusije i Sjedinjenih Američkih Država i koliko će ti razgovori trajati biće poznato tek na sastanku Kontakt grupe, koji još nije zakazan. Nezvanično, juče su, po dogovoru postignutom prošle srede u Beču, o tome održane prve telefonske konsultacije članica Kontakt grupe, ali nije bilo moguće dobiti potvrdu te informacije. Ruski izvori su posle bečkog sastanka saopštili da Moskva nije prihvatila ideju o "trojci", već da će o tome biti odlučeno kad se sastanu ministri spoljnih poslova šest zemalja – Rusije, SAD, Velike Britanije, Italije, Nemačke i Francuske.

Na tom susretu trebalo bi da bude rešeno i kako će se pregovarati i koliko će trajati direktni razgovori predstavnika Beograda i Prištine. Zapadne članice Kontakt grupe smatraju da pregovori treba da traju 120 dana, dok se Moskva protivi vremenskom ograničavanju. Ovo i druga pitanja trebalo bi da budu definisana na sastanku Kontakt grupe na nivou političkih direktora ili ministara spoljnih poslova, koji će, po svemu sudeći, biti zakazan kada članice u redovnim konsultacijama na nižem nivou donekle usaglase stavove, navodi Tanjug.

Posle imenovanja Volfganga Išingera za predstavnika EU u novim pregovorima i najava da će američki izaslanik za Kosovo Frenk Vizner i u novoj rundi razgovora imati istu ulogu, pominje sa da bi ruski predstavnik mogao biti Aleksandar Bocan-Harčenko, specijalni izaslanik Moskve za Balkan. Međutim, odluku o tome Rusija će verovatno doneti tek kad bude jasno da li će ishod pregovora biti unapred određen, kao u razgovorima koje je vodio Marti Ahtisari ili će sve opcije biti "na stolu".

Inače, Volfgang Išinger dobro je poznat vlastima u Moskvi. Iako je od mladosti bio vezan za Sjedinjene Države (srednju školu završio u Ilinoisu, magistrirao u Masačusetsu, do prošle godine bio ambasador u Vašingtonu), on je tokom 1998. i 1999. bio blisko vezan i za Moskvu. Tokom bombardovanja SR Jugoslavije tadašnji nemački kancelar Gerhard Šreder poslao ga je na poverljivu misiju u glavni grad Rusije, gde je tamošnje rukovodstvo trebalo da ubedi da mu Nemačka ostaje odani prijatelj i da predloži rešenje za sukob na Balkanu.

Međutim, u aprilu 1999. Išinger je na jednoj konferenciji u Berlinu oštro kritikovao Rusiju. Kao državni sekretar ministarstva spoljnih poslova (zamenik ministra), on je izjavio da je Moskva "pobegla od odgovornosti kad je NATO hteo da osigura da Slobodan Milošević ne dira Kosovo". "Kada su prošlog leta i jeseni bili ugroženi ključni zapadni interesi, zajednički interesi, kad je trebalo da se pozabavimo situacijom na Kosovu, Rusija nas je otkačila. To bi moglo da se nazove ruskim unilateralizmom", rekao je Išinger. Nešto više od godinu dana kasnije, u julu 2000, zahtevao je da Rusija prihvati da je "promocija demokratije" osnova saradnje Evropske unije i Ruske Federacije. "Dok Rusija priznaje EU uglavnom kao ekonomskog partnera, Evropska unija je na partnerstvo sa Rusijom uvek gledala na politički način. Zato insistiramo da se postave norme o demokratiji i vladavini prava", objasnio je nemački diplomata.

I dok kritikuje Rusiju, on hvali SAD, kao u komentaru koji je u martu napisao za londonski "Gardijan". Navodeći da EU mora da preuzme snažniju ulogu u svetu, on tvrdi da glavna globalna pitanja ne mogu biti rešena bez aktivne američke podrške – političke i vojne.
V. R.

--------------------------------------------------------------------------

Đurčanj: NATO i EU će priznati nezavisno Kosovo

Budimpešta – Evropska unija i NATO neće imati drugog izbora nego da priznaju nezavisnost Kosova ako pregovori o budućem statusu propadnu, izjavio je mađarski premijer Ferenc Đurčanj. "Moramo da imamo odgovor u slučaju da pregovori propadnu. A taj odgovor, ako želimo da izbegnemo bilateralna priznavanja (nezavisnosti Kosova) ne može biti nijedan drugi do zajednička akcija EU i NATO", rekao je Đurčanj, koji se juče sastao sa šefom nemačke diplomatije Frankom Valterom Štajnmajerom. "Ako Albanci na Kosovu izgube nadu da će uskoro dobiti nezavisnost, bićemo suočeni sa nekontrolisanim bezbednosnim izazovom u roku od nedelju dana", dodao je mađarski premijer.

Đurčanj, za koga se smatra da ima dobre odnose sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, kaže da ne treba očekivati da će Moskva promeniti svoj stav o nezavisnosti Kosova. "Kada sam se pre deset dana sastao sa predsednikom Putinom, on mi je jasno rekao da se Rusija tome principijelno protivi... Iskreno, ako dobro razumem predsednika Putina, oni se neće složiti s nama", tvrdi predsednik vlade Mađarske.
S. R.

--------------------------------------------------------------------------

Lončar: Predmet pregovora – položaj albanske manjine

Srpski ministar prosvete Zoran Lončar izjavio je juče da bi ključni predmet razgovora u novom pregovaračkom procesu o Kosovu i Metohiji trebalo da bude definisanje položaja albanske nacionalne manjine u pokrajini. "Ne postoji problem Kosova i Metohije, jer je pokrajina sastavni i neotuđivi deo teritorije Srbije, već postoji isključivo otvoreno pitanje pravog stepena autonomije za albansku nacionalnu manjinu", rekao je Lončar.

On je dodao da je Srbija spremna da razgovara o suštinskoj autonomiji, što znači da je opredeljena da, saglasno demokratskim principima, garantuje albanskoj nacionalnoj manjini ostvarivanje svih njihovih legitimnih interesa u pokrajini. "Kao što nijedna nacionalna manjina u Evropi nema pravo na secesiju, za Srbiju je neprihvatljivo da albanska nacionalna manjina stvara drugu albansku državu na teritoriji naše zemlje. Dovoljna je jedna Albanija na Balkanu", istakao je Lončar.
Tanjug

--------------------------------------------------------------------------

Kosovski Srbi očekuju više objektivnosti

Kosovska Mitrovica – Politički predstavnici kosmetskih Srba ocenili su juče da izbor Volfganga Išingera za predstavnika EU u predstojećim pregovorima o statusu Kosova znači nešto povoljniju poziciju Srbije u ovom procesu.

Predsednik Srpske liste za Kosovo i Metohiju Oliver Ivanović izrazio je mišljenje da će Išingerov stav biti mnogo oprezniji i odmereniji, tim pre što u ovoj situaciji on predstavlja i Nemačku i EU.

Predsednik Srpskog nacionalnog veća severnog Kosmeta Milan Ivanović smatra da Nemačka ima uravnoteženiji stav od drugih zemalja, pre svega, Velike Britanije, Francuske i skandinavskih zemalja koje su u prošlosti, kako je ocenio, uvek bile na strani Albanaca i čiji stavovi nikada nisu uzimali u obzir interese srpske strane. Ivanović je izrazio nadu da će izbor nemačkog predstavnika dati malo više objektivnosti ovom procesu. "Najvažnije je da ova ′trojka′ radi u skladu s međunarodnim pravom, Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN i Poveljom UN, da ne bude nametanja i veštačkih rokova i da se teži kompromisu", rekao je Ivanović.
Tanjug