Brisel: regulisati medijski sektor u Srbiji

Brisel – Loše stanje u medijima u Srbiji izazvano je nedostatkom regulative i jasnih pravila na tržištu, saglasili su se učesnici panela o slobodi medija, koji je juče održan u Evropskom parlamentu. Izvestilac EP za Srbiju Jelko Kacin, jedan od organizatora skupa, rekao je da je među glavnim zadacima nove vlade donošenje medijskih zakona, podsetivši da je medijska strategija usvojena pre dve i po godine, a da zakona još nema.

Prema njegovim rečima, tri najveća problema u srpskim medijima jesu autocenzura i nedostatak istraživačkog novinarstva, nepostojanje transparentnosti vlasništva i porast tabloida. „Mediji su osnov demokratske države”, naglasio je Kacin i dodao da često nedostaje kritička analiza događaja.

On je naveo i da se često dešava da mediji objavljuju podatke o određenim istragama, koji bi trebalo da budu poverljivi, čime je, kako kaže, ugrožena pravna država. Kacin je podsetio da će stanje u medijima biti predmet pregovora o pridruživanju i to u nekoliko poglavlja, uključujući i ključno poglavlje 23, koje se tiče pravosuđa i osnovnih prava. On je ukazao da napadači na novinare često ostaju nekažnjeni i pozdravio osnivanje Komisije za istraživanje ubistva novinara.

Šef srpskog pregovaračkog tima sa EU Tanja Miščević istakla je rešenost vlade da u najskorije vreme podnese skupštini predloge medijskih zakona, ali je ukazala da je još važnije da se ti zakoni potom i primene.

Predsednica Udruženja novinara Srbije Ljiljana Smajlović kritikovala je vladu zato što se izveštaj Verice Barać o korupciji u medijima još nije našao na stolu. Ona je navela da će UNS tražiti da se u medijske zakone ugradi obaveza medija da prikažu na koji način se finansiraju, ne samo kad je reč o novcu koji dobijaju od vlade i nevladinih organizacija u Srbiji, nego i od stranih država i međunarodnih organizacija.

Pomoćnik ministra kulture i informisanja Saša Mirković rekao je da ni posle dve i po godine od usvajanja medijske strategije Srbija nije donela zakone, ali i naglasio da je u međuvremenu došlo do dva izborna procesa i rekonstrukcije vlade. Mirković je podsetio da su nacrti zakona o javnom informisanju, koji je krovni medijski zakon, i zakona o elektronskim medijima, na ekspertizi u Briselu i da ministarstvo „svakog dana” očekuje komentare koji će biti analizirani i implementirani u tekst zakona. On je dodao da radna grupa radi na usaglašavanju teksta trećeg zakona, o javnim medijskim servisima, u delu koji se odnosi na finansiranje RTS-a i RTV-a i da očekuje da tokom sledećih nedelja izađe sa konkretnim predlogom o stabilnom finansiranju ta dva medija.

Potpredsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije Dragan Janjić rekao je da je srpska politička elita izgubila godine ne čineći ništa da se medijska slika i položaj novinara poboljša. Janjić je rekao da je tabloidizacija veoma opasan problem koji zahvata ne samo medije, već celo društvo.

Direktorka BIRN Gordana Igrić rekla je da je za vreme vladavine DS-astvoren veoma jasan sistem kontrolisanja medija koji su naredne vlade nasledile i razvile. Više učesnika u raspravi saglasilo se da su marketinške agencije koje su često pod indirektnom kontrolom vlasti, još jedno sredstvo za suptilnu kontrolu medija. Panel pod naslovom „Progovori, Srbijo” (Speak up) u Spoljnopolitičkom komitetu EP organizovalo je Liberalno-demokratska grupa evropskih poslanika, kojoj pripada i Jelko Kacin.

Tanjug