Zapuštena rečna dvorišta

Većina vodenih kutaka Save i Dunava i dalje je zatrpana raznoraznim otpadom. Obalama, čini se, neizostavno gospodare napušteni splavovi, kućice na vodi i poluraspadnute olupine koji su okovani smećem i zarasli u vrbake. Mada su na osnovu odluke Skupštine grada od decembra 2005. godine vlasnici plovnih objekata u obavezi da vodeni prostor oko objekta redovno čiste i održavaju, većina njih očito u nedovoljnoj meri brine o svom "rečnom dvorištu", olako bacajući otpad gde god stigne. Opravdanje najčešće traže u tome što ne raspolažu potrebnom mehanizacijom za ovu vrstu posla, zaboravljajući pri tom da su grabulje, kofe, motke i ostala prateća oprema sasvim dovoljni da bi prostor oko njihovih objekata uvek bio uredan i čist. Obaška to što poslednjih mesec i po dana prestoničkim rekama krstari i plovilo "Zelenila" koje nagomilano smeće može očas posla da ukloni iz priobalnih zona. Naravno, o trošku vlasnika.

Prema tvrdnjama Miodraga Joksimovića, pomoćnika sekretara za inspekcijske poslove, inspektori su upravo završili trodnevno snimanje priobalnog dela od restorana "Venecija" do Bloka 45. Prema pojedinim procenama, na tom potesu načičkano je više od 140 splavova.

– Kontrolisali smo gradsku obalu sa obe njene strane i utvrdili da je stanje na rekama i dalje prilično loše. Utvrđeno je da vodeni prostor oko 43 splava nije uredan kako bi trebalo. Negde je, međutim, priobalje zaista čistije, dok je na pojedinim mestima situacija gora nego što je bila pre mesec i po dana. Saslušali smo desetine vlasnika plovnih objekata, a neke od njih smo i kaznili na licu mesta sa 2.500 dinara, koliko iznosi mandatna kazna, dok smo za većinu splavara pisali rešenja sudiji za prekršaje – objašnjava Joksimović.

Problem zadaju ogromni zarđali šlepovi, parkirani godinama na istom mestu, koji zadržavaju tone plutajućeg otpada. Vlasnicima napuštenih splavova teško je ući trag, otkriva Joksimović, ističući da inspektorima jedino ostaje da na spornom plovnom objektu okače obaveštenja i poziv da se nestali splavar što pre javi nadležnima. 

– Svakih mesec i po dana obilazimo teren i pišemo kazne, ali naplavine su "živa stvar". Što ih splavari češće čiste, njih kao da je sve više. Slika duž obala jeste bolja u odnosu na raniji period, ali je istina da vlasnici plovnih objekata i dalje nemaju naviku čišćenja. Zato su tu kazne za nepoštovanje odluke koje inspektori gotovo svakodnevno pišu – dodaje Joksimović.

U slučaju kada je već podnet zahtev sudiji za prekršaje, onda je moguće izreći maksimalnu kaznu za nepoštovanje gradske odluke koja za pravna lica iznosi do 500.000 dinara, dok za vlasnike samostalnih ugostiteljskih radnji na vodi ona je do 250.000 dinara.